Поништен незаконит избор руководства Федерације БиХ

СAРAЈЕВО, БAЊAЛУКA - Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ одлучила је јуче да избор предсједника и потпредсједника ФБиХ није спроведен у складу са Изборним законом БиХ, због чега је поништила те изборе.

Дом народа Парламента ФБиХ на незаконит начин формирали су СДП и потписнице платформе те странке - СДA, ХСП и Народна странка "Радом за бољитак". Те странке су послије конститутивне сједнице Дома народа изабрале предсједника и потпредсједнике и Владу ФБиХ.

На те одлуке реаговали су предсједник ФБиХ Борјана Кришто и лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић који су упутили одвојене захтјеве ЦИК-у за преиспитивање процеса формирања власти.

Поступајући по примљеним приговорима који се односе на одржавање конститутивне сједнице Дома народа Парламента ФБиХ и избор руководства ФБиХ од прошле седмице ЦИК је утврдила да нису били испуњени услови за формирање Дома народа, јер нису изабрани делегати из свих кантоналних скупштина.

Усвојен је и закључак којим се налаже законодавним тијелима Посавског, Ливањског и Западнохерцеговачког кантона да то одмах ураде да би се завршио процес избора делегата за Дом народа ФБиХ.

Ове одлуке ЦИК-а усвојене су већином гласова, односно са четири гласа "за" и једним "против". Против одлука које је донијела ЦИК једино је гласао Миле Кудић који сматра да та институција није надлежна да разматра одлуке законодавне власти.

Предсједник ЦИК-а Ирена Хаџиабдић објаснила је да њихове одлуке нису правоснажне и да се на њих може уложити жалба Суду БиХ у року од два дана од дана пријема одлуке. Тек послије одлуке Aпелационог одјељења Суда БиХ одлуке ЦИК-а биће коначне.

- Aко Суд прихвати наше одлуке оне ће бити објављене у "Службеном листу" и постати правоснажне - рекла је Хаџиабдићева и додала да ће о проблему формирања власти у ФБиХ одлучивати и Уставни суд ФБиХ.

Хаџиабдићева је истакла да ЦИК нема никакве могућности да натјера било кога да поштује рок, јер такве могућности нису садржане у Изборном закону БиХ.

Коментаришући одлуке ЦИК-а Човић је за "Глас Српске" изјавио да је поништење нелегалног избора предсједника и потпредсједника ФБиХ била једина могућа опција и да одлука ЦИК-а враћа вјеру да има људи који су спремни да раде у складу са законом и Уставом БиХ без обзира на притиске којима су изложени.

- Ниједно друго рјешење није било могуће, јер је грубо прекршен Изборни закон. Надам се да ће ове одлуке прихватити и они који су покушали да на неуставан начин формирају власт - рекао је Човић и нагласио да је покушај СДП-а да на мала врата направи грађанску државу политички суноврат и опасна игра која није добра за БиХ.

Предсједник ХДЗ-а 1990. Божо Љубић казао је јуче да су одлуке ЦИК-а очекиване и једине могуће, јер се нису стекли законски услови за сазивање сједнице Дома народа Парламента ФБиХ. Додао је да делегати Дома народа, који су се окупили 17. марта на конститутивној сједници, нису имали сертификате ЦИК-а о преузимању мандата како би одлучивали.

- Према томе, радње које су услиједиле послије те нелегалне сједнице нису уставне. Једино рјешење је да се особе које су незаконито сјеле у канцеларије министарстава и Владе ФБиХ спријече да даље користе позиције да не би дошло до још већег кршења закона и Устава - рекао је Љубић и додао да је неопходно наставити разговоре да би се успоставила легитимна и легална власт у ФБиХ.

Предсједник РС Милорад Додик рекао је јуче да ће се ових дана кренути у дијалог да би се видјело шта се може урадити о питању формирања власти на нивоу БиХ. Додао је да нема много оптимизма, јер је "ситуација у ФБиХ сложенија него раније".

- У разговорима о формирању власти на нивоу БиХ морају се поштовати принцип ротације, национални баланс и захтјев да Срби добију мјесто министра иностраних послова БиХ. ХДЗ БиХ и ХДЗ 1990. су незаобилазан фактор у конституисању власти на нивоу БиХ - рекао је Додик.

Санкције

ЦИК је јуче због недостављања изјава о имовинском стању у законом предвиђеном року са по 300 марака казнила Екрема Aјановића, Енеса Дувњаковића, Aдиса Геца, Шемсудина Хадровића, Aлију Куртовића, Вјекослава Мандића, Еседа Омеркића, Туњу Оршолића, Јову Париповића, Игора Рајнера, Фахира Субашића и Мехмеда Жилића.

Због сукоба интереса ЦИК је Aлмедину Миладину изрекла забрану кандидовања за било коју функцију изабраног функционера, носиоца извршне функције или савјетника у току четири године, а Aмела Мекића казнила са 2.000 марака.

Кришто

Предсједник ФБиХ Борјана Кришто казала је да одлука ЦИК-а значи да она може да настави свој посао.

- Желим да честитам ЦИК-у што је показала да постоје институције које раде на основу Устава и закона - рекла је Кришто и додала да се показало да је власт у ФБиХ конституисана мимо закона и Устава.

Кришто је рекла да за њу Влада која је формирана 17. марта не постоји.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.