Половина посланика не завршава освојени мандат

Ведрана Кулага Симић 26.06.2026 20:29

Фото: Агенције | Илустрација

БАЊАЛУКА - Данашњи састав Народне скупштине Српске готово да не личи на онај с почетка мандата, односно какав је требало да буде према изборним резултатима 2022. године, чему је углавном кумовала пракса да виђенији партијски асови предводе листе, освајају позиције да би их потом "предали" због функција на другим адресама.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

Актуелни сазив НСРС значајно се разликује од оног изабраног 2022. године.
Од 83 посланика, чак 23 директно изабрана више нису у скупштинским клупама.
Уз 20 компензацијских мандата, више од половине посланика није у парламент ушло директним избором грађана.
Највише промјена имао је СНСД, чијих 11 првобитно изабраних посланика више није у скупштини.
Аналитичари очекују да ће се и на наредним изборима наставити пракса уступања освојених мандата страначким колегама.

Актуелни сазив Народне скупштине Републике Српске (НСРС) конституисан је у 2022. године након што су потврђени резултати општих избори.

Мандат 11. по реду сазива изборило је 11 политичких субјеката, међу којима десет странака са сједиштем у Републици Српској и Покрет за државу који је окупио пробосанске странке те су тако попуњене 83 позиције намијењене за народне посланике.

Скупштинске клупе данас изгледају потпуно другачије

Данас, пред крај мандата је другачији састав у готово свим клубовима и то не само због промјена страначког дреса, већ и због самих одлука у врховима партија још и прије његовог конституисања.

Упоредна анализа појединачних остварених мандата и кадрова који су данас у скупштинској клупи показује да "недостају" 23 функционера који су на почетку, гласовима бирача, освојили мандате те их, из одређених разлога, препустили својим партијским колегама.

Ако томе додамо и фамозних 20 компензацијских мандата, долази се до рачунице која указује на то да више од половине сазива, који је при крају свог мандата, чине кадрови који нису мандат изборили на директним изборима.

Од министара до градоначелника

Најјачи посланички клуб у републичком парламенту, са 32 посланика, данас има СНСД. Гледајући по оствареним резултатима на почетку, у клупама нема 11 функционера.

Већина их се углавном "одрекла" мандата због руководећих позиција на нивоу локалних заједница као и именовања на министарске позиције након конституисања Владе Српске послије избора 2022. године, као што су Ален Шеранић и својевремено Денис Шулић, а дио их је уступио мјесто колегама након локалних избора двије године касније.

Тако је поступио дотадашњи шеф Клуба СНСД-а Игор Жунић који је те 2024. побиједио у трци за градоначелника Дервенте, преузео мандат и опростио се од фотеље у републичком парламенту.

С њим је то учинио и СДС-ов функционер Вукота Говедарица који је на тим изборима освојио начелничку позицију у општини Гацко. У СДС-ом клубу, у овом моменту, нема ни Милана Радовића који се 2023. из, како је тада речено, личних разлога одрекао мандата, док је, на примјер, Желимир Нешковић добио касније функцију делегата у Парламентарној скупштини БиХ.

У посланичком Клубу ПДП-а нема Драшка Станивуковића, Небојше Дринића и Мирне Бањац Савић који су се одлучили за позиције у граду Бањалука, док је Петар Ђокић (СП) именован за министра и у овом сазиву Владе Српске, а Срђан Тодоровић, такође кадар СП-а, погинуо лани у саобраћајној несрећи.

Међу посланицима Покрета за државу нема Севлида Хуртића који је на крају именован за министра за људска права и избјеглице на нивоу БиХ.

Компензацијски мандати промијенили слику парламента

Осим тих ротација, састав републичког парламента су одредили такозвани компензацијски мандати.

Политичке партије, наиме, пред сваке изборе Централној изборној комисији БиХ шаљу, уз редовне кандидатске листе и компензацијске које препознаје и Изборни закон БиХ.

Странке, односно функционери с врха, имају дискреционо право да одаберу имена са редовних листа која ће се наћи на тој привилегованој, односно да их позиционирају како то они желе.

Неријетко се дешава да они који су носиоци редовних листа буду на челним мјестима и на компензацијским, у које бирачи немају увид, да би се додатно осигурали, ако не добију довољно гласова за мандат на редовној листи.

Компензацијске листе служе за расподјелу додатних мандата партијама након пребројаних гласова, а тим путем је у НСРС, у овом сазиву, позиције народних посланика добило 20 политичара.

Међу њима су свих четворо функционера ДНС-а с почетка мандата (Предраг Нешић, Драган Брдар, Жељко Дубравац, Николина Шљивић), а таква слика је и у посланичком клубу СПС-а који је на тај начин изборио три посланика. То су Максим Скоко, Милан Милаковић и Тамара Дамјановић.

Ни један мандат преко "компензације" није добио СДС-а ни СП-а. У СНСД-у власници су Срђан Мазалица, који је шеф Клуба и Ања Љубојевић, у ПДП-у Диана Чекић и донедавни шеф клуба Игор Црнадак који је напустио странку. Мандат по том основу су, између осталих, добили и дугогодишњи посланик Споменка Стевановић која је у овом мандату из ДЕМОС-а прешла у СНСД, као и Сузана Гашић.

На исти начин у НСРС је ушла Мирела Кајкут Зељковић из Уједињене Српске, Ђорђе Вучинић и Загорка Граховац, кадрови Листе за правду и ред, Бојана Бибић и Драган Галић који су чинили на почетку клуб НПС-а те Саша Грбић и Андреа Гајић.

И пред нове изборе очекује се исти сценарио

Градски и општински одбори политичких партија припремају и у централе шаљу приједлоге кандидата за посланике у НСРС и Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. Политички аналитичар Младен Бубоњић казао је тим поводом недавно за "Глас" да ће се опет потврдити правило да ће виђенији кадрови бити на челу листа да би привукли што више гласова, али и то да ће дио њих, уколико освоје мандат, исти препусти наредном или неком другом са листе, а задржати своје садашње позиције.