Политико: Русија и Америка се боре за Балкан

Позив Црној Гори у NATO показао је да су Сједињене Државе кренуле у офанзиву у борби против Русије за утицај на Балканском полуострву, пише лист "Политико".

У сриједу 2. децембра, шефови дипломатија земаља–чланица NATO–а позвали су Црну Гору да почне преговоре о ступању у Алијансу, подсјећа "Политико".

Осим тога, високопостављени чиновници америчке владе и лидери војне Алијансе посјетили су Београд и Загреб у оквиру обнављања покушаја да се балкански регион укључи у орбиту утицаја Запада.

"Клима међусобних односа са балканским државама постаје све пријатнија за САД, регион је посебно важан у позадини великих кретања на међународној арени… Разлике излазе на видјело у земљама, гдје се интереси Москве и Вашингтона поклапају, на примјер у Србији и Црној Гори", сматра војни аналитичар Игор Табак.

Фигуранти посљедњег проширења Алијансе су били Хрватска и Албанија, које су позване у NATO 2008. године, додаје лист.

"NATO полако запосједа Балканско полуострво", сматра бивши амбасадор Италије у Алијанси Стефано Стефанини који је учествовао у преговорима о проширењу 2008. године.

"Само погледајте величину Балканског полуострва - сваки пут када се фигуре покрећу, не важно велике или мале, мијења се равнотежа", сматра Стефанини.

Балканска кампања NATO-а дотиче не само Црну Гору, додаје лист.

Шеф дипломатије САД Џон Кери разговарао је са Александром Вучићем, а двије недјеље прије тога у Београду је био и генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг.

Он је говорио о "новом почетку" односа са Србијом коју су Вашингтон и савезници бомбардовали 1999. године током 78 дана.

NATO бомбардовање оставило је горак траг у сјећању Србије и сада Београд покушава да нађе равнотежу између Запада и Истока - он жели да постане члан ЕУ, чувајући при томе своју војну неутралност.

Уравнотежена спољња политика Србије види се кроз званичне посјете премијера земље Александра Вучића - он је ове године два пута био у САД и одмах након друге посјете Вашингтону отишао је у Москву на састанак са руским предсједником Владимиром Путином, наводи "Политико".

Осим тога, прошле године Путин је био почасни гост велике војне параде у Београду.

У исто вријеме, чланство у NATO-у остаје далека перспектива за земље Западног Балкана - Алијанса није одлучила да ли да позове државе, оптерећене неријешеним територијалним питањима, примећује лист.

Босна и Херцеговина као и прије покушава да ријеши унутрашње несугласице у оквиру сложног политичког система, заснованог на етничким принципима, створеног Дејтонском споразумом 1995. године. У поље интереса NATO-а улази и Косово, које не признају Москва и Београд, као и Македонија која има неријешена питања са Грчком која је већ чланица Алијансе.

Други важан аспект балканског проширења NATO-а је диверсификација испорука енергетских ресурса у Европу, што Вашингтон сматра стратешким интересом сопствене безбједности.

На смањење зависности ЕУ од руског гаса позива Хрватска - на острву Крку планирана је изградња терминала за течни природни гас који ће бити повезан са гасним коридором од Азербејџана до сјевера Европе преко Турске, Грчке, Албаније, Црне Горе и Хрватске. Тај пројекат је познат као Трансјадрански гасовод.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.