Политика закочила тражење несталих Срба

Сарајево - Процес тражења несталих Срба у потпуном је застоју, а за то су одговорни Суд, Тужилаштво и Институт за нестала лица БиХ, те Међународна комисија за тражење несталих лица (ICMP).

Поручили су то јуче на састанку у Источном Сарајеву чланови Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила сарајевско-романијске регије. На састанку је разматрано питање објективности у процесуирању ратних злочина и утицај политике на рад Тужилаштва БиХ. Током расправе о доказном материјалу у вези са злочинима над Србима, који је потпредсједник ФБиХ Мирсад Кебо доставио Тужилаштву БиХ, од посланика из РС у Представничком дому Парламента БиХ је затражено да изгласају неповјерење предсједавајућем тог дома Шефику Џаферовићу због основане сумње да је умијешан у злочине над Србима у Возући код Завидовића.

На састанку је истакнуто да је у Српској евидентирано 5.380 несталих Срба, од чега је ријешено више од 4.000 случајева при чему је 3.600 лица идентификовано, а на идентификацију још чека 650. У Спомен-костурници у Источном Сарајеву чак 275 посмртних остатака годинама чека на идентификацију.

- Тражимо одговорност за институције и појединце који су заказали у овом процесу. Од Суда и Тужилаштва БиХ тражимо да процесуирају све одговорне за измјештање гробница, док од Владе РС тражимо да реорганизује Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих - рекао је предсједник координације сарајевско-романијског региона Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС Мирко Вранић и додао да ће, ако се надлежне институције и појединци оглуше о захтјеве породица несталих, организовати грађанску непослушност у Источном Сарајеву.

Подсјетио је да је само у Сарајеву нестао 821 Србин, док их је на подручју сарајевско-романијске регије нестало 1.158.

- Оно што највише боли јесте чињеница да за трагичне судбине ових људи још нико није одговарао, пошто и Суд и Тужилаштво БиХ све вријеме спроводе селективну правду - казао је Вранић.

Адвокат породица несталих Милан Романић сматра да политика има пресудан утицај на рад Суда и Тужилаштва БиХ када је у питању процесуирање ратних злочина над Србима.

- Суд БиХ својим поступцима не води ка помирењу, него још више продубљује подјеле међу народима, а чињеница да је од укупног броја процесуираних за ратне злочине чак 80 одсто Срба говори о објективности тог суда - каже Романић и додаје да одређене сарајевске политичке структуре настоје да на тај начин промијене карактер рата у БиХ.

Представник Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих РС Горан Крчмар поручио је да одговоре на питања о судбини несталих Срба искључиво морају дати Суд, Тужилаштво и Институт у чему би требало да предњачи српски кадар у тим институцијама, што до сада није био случај.

- Манипулације, обмане и лажи главне су препреке за ефикасније тражење несталих Срба у БиХ - рекао је Крчмар.

Истиче да је ријеч о планираном хаосу и да се српске жртве и њихове породице омаловажавају на сваком кораку у ФБиХ. Упитао је и како то да је на ископавање на сарајевској депонији у Бућа потоку потрошено 1,7 милиона КМ, а да резултата нема.

- То ће нам се десити и на Казанима - упозорава Крчмар и наглашава да се тајна крије на гробљу у Високом и архиви федералне комисије за тражење несталих, коју је водио Амор Машовић.

Крчмар је указао и на поражавајућу чињеницу да потврде о смрти страдалих Срба у Центру за идентификацију у Модричи, на документима са хрватском шаховницом, издаје патолог из Винковаца, јер тај посао није дозвољен Заводу за судску медицину у Бањалуци, на чијем је челу патолог Жељко Каран. Каран је рекао да Завод и хоће и може да ради ДНК анализе и идентификацију, али да су ДНК анализе прескупе, док за идентификације, које спадају у домен истражних радњи, нема надлежности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.