Политички трилер који улази у завршницу: Финални обрачун Орбана и Брисела

БУДИМПЕШТА – Подршка коју је потпредсједник Џеј Ди Венс пружио, у име САД, Виктору Орбану и његовој партији Фидес, пред предстојеће парламентарне изборе, који треба да се одрже 12. априла, не представља само дипломатски гест, већ и признање досљедне политике коју мађарски премијер годинама уназад спроводи - од заштите националних интереса, преко одбијања миграционих притисака, до очувања традиционалних вриједности.

• Мађарска парламентарни избори одржаће се 12. априла 2026.
• Подршку Виктору Орбану и његовој партији Фидес пружио је потпредсједник САД Џеј Ди Венс.
• Аналитичари описују ситуацију као посреднички рат између САД и ЕУ у Мађарској.

Сматрају ово аналитичари, истичући да ова посјета Венса показује да је Мађарска дио ширег политичког таласа који доводи у питање досадашњу доминацију бриселске бирократије и глобалиста. Венсову подршку Орбану тумаче као јачање веза између политичких снага које се залажу за самосталност држава и отпор спољним притисцима. Наводе и да чињеница да је високи амерички званичник боравио у вишедневној посјети Будимпешти представља доказ да политика коју води Орбан има тежину и значај који превазилази границе Мађарске.

ПОРУКЕ ИЗ ВАШИНГТОНА

Сматрају да, док Брисел покушава да утиче на изборну вољу грађана, подршка која стиже из Вашингтона показује да се баланс снага у међународној политици мијења. У том контексту, како додају, избори у Мађарској не представљају само унутрашње политичко питање, већ и тест за будућност Европе – између централизоване контроле и права народа да сами одлучују о својој судбини.

Венс је овом приликом поручио да је Орбан најважнији лидер у Европи, те да је својом посјетом желио да пошаље поруку, како их је назвао, евробирократама у Бриселу, који врше притисак на Мађарску. У вези са предстојећим изборима рекао је и да је оно што се догодило током ове предизборне кампање најгори могући примјер како спољна сила може да се мијеша у изборне процесе једне суверене земље, упозоравајући да је Брисел покушао да поткопа и оштети енергетску независност Мађарске. Поручио је и да би Мађари требало да се запитају ко заиста служи њиховим интересима.

Сумирајући резултате ове Венсове посјете и поруке које су се том приликом могле чути, аналитичари указују да се између САД и ЕУ води посреднички рат у Мађарској, јер Вашингтон и Брисел подржавају ривалске стране пред парламентарне изборе у тој земљи. Кажу да Венсова одлука да посјети Европу, док су САД истовремено укључене у рат са Ираном, много говори о важности коју Вашингтон придаје овим изборима.

НЕДОЛИЧНО МИЈЕШАЊЕ 

С друге стране, Брисел, како наводе, подржава украјинске напоре да спријечи Мађарску у приступу руској нафти, али и подсјећају да је овај отуђени центар моћи спровео драконске мјере цензуре друштвених мрежа, за које се у великој мјери сматра да иду у корист опозиционог лидера Петера Мађара.

За Брисел и Кијев улог је висок, јер се Орбан противи потенцијалном приступању Украјине НАТО-у и ЕУ, али је и ометао више рунди санкција против Москве како би Мађарска наставила да купује руску енергију. Сматрају и да се у Мађарској брани модел који администрација Доналда Трампа жели да преслика широм европског континента, а кључни човјек у тој причи је управо Орбан, који се отворено супротставио либералном поретку унутар Европске уније. 

Историчар и политички аналитичар из Суботице, Гергељ Габор, каже за "Глас Српске" да на крају не сумња у нову Орбанову побједу иако постоје бројни притисци са стране, а поготово из Брисела, да се он скине са власти. Сматра и да је Венсова посјета од изузетног значаја, поготово јер је након 35 година један високи амерички званичник посјетио Мађарску.

– Оно што је интересантно јесте и то што се Венсова дводневна посета на крају претворила у тродневну, што само по себи говори колико су Вашингтону важни ови избори. Ово је била јасна порука Бриселу, али и Кијеву да ће Вашингтон стати на страну патриотских и суверенистичких снага, а не глобалистичких – каже Габор.

БОРБА ЗА ГЛАСОВЕ

На питање шта би могло одлучити побједника, Габор сматра да би пресудно могло бити колико ће која странка успјети да мобилише своје гласаче да изађу на овај својеврсни референдум о будућности Мађарске. Напомиње да у Мађарској нема изборне тишине, као у неким другим европским земљама, те да ће све странке то искористити.

– Верујем да је Орбан до сада успио у свом науму да мобилише велики број својих гласача, а ова Венсова посјета је само огроман плус, јер су се могле чути искључиво позитивне поруке, па и оне да рат у Украјини треба што прије окончати, на чему Орбан, за разлику од Брисела, упорно инсистира. Битно је нагласити и да ће војвођански Мађари у великом броју гласати за Фидес и Орбана, што чине још од 2014. године, када су добили право гласа на изборима у Мађарској – истакао је Габор.

Додаје и да то што је Брисел наставио са снажним притисцима на актуелну мађарску власт представља посљедњи трзај отуђених центара моћи, односно покушај глобалистичких елита да у Мађарској угуше суверенисте и тако спријече даље ширење тог "вируса" европским просторима.

АНКЕТЕ И МАЈДАН

Многе предизборне анкете које раде агенције финансиране из бриселских фондова или од стране Џорџа Сороша предвиђају побједу опозиције у Мађарској, али постоје и оне које указују да ће Виктор Орбан ипак тријумфовати. Политички аналитичар Габор Торок недавно је упозорио да су разлике између истраживања која доносе провладине организације и независни институти необјашњиве било којом истраживачком методом.

Некима се то чини као сценарио идеалан за обојену револуцију у стилу украјинског Мајдана. Аналитичари упозоравају да је овај јаз између изборних анкета намјеран и да се манипулацијом истраживања јавног мњења гради наратив да резултат избора неће бити легитиман ако опозиција изгуби. Један од сценарија, у случају нове побједе Фидеса, јесте и да бриселске елите одузму Мађарској право вета, што су већ предложиле Шведска и Литванија.

Ови аналитичари указују и на британску улогу у предизборним играма, за коју кажу да је много дискретнија. Амбасадор Џастин Мекензи Смит се 4. марта састао са "прозападним" новинарима и активистима иза затворених врата. Састанак је организован у сарадњи са НВО "Политички капитал", коју финансирају Сорош и Европска комисија. Наводе и да Мајдан није једини шаблон за мијешање у изборе или промјену неподобних власти. Као примјер наводе Румунију, у којој је Брисел употријебио цијели свој апарат за цензуру, стављајући руку на вагу предсједничких избора. Када је, упркос томе, евроскептик Калин Ђорђеску остварио изненађујућу побједу у првом кругу, румунски судови су изборе поништили.

СЛОБОДА ИЛИ ПОДАНИШТВО

Посљедице евентуалне промјене власти у Мађарској негативно би се одразиле и на регион, прије свега на Србију и Републику Српску. Према ријечима геополитичког аналитичара Предрага Рајића, пред гласачима није само избор између власти и опозиције, односно између Фидеса и Тисе, персонификованих у Виктору Орбану и Петеру Мађару, већ и одлука о правцу у којем ће се кретати њихова земља – хоће ли задржати садашњи степен самосталности или ће постати један од послушних бриселских ђака, укалупљених у оквире европске политике.

Упркос појачаној неизвјесности и притисцима са стране, владајућа странка, према ријечима Рајића, и даље има предност. Она, како каже, лежи у самом мађарском изборном систему, који је дизајниран тако да награђује организацију, инфраструктуру и локалну укоријењеност.

Мађарски парламент иначе има 199 посланика, од којих се 106 бира већински, у једном кругу, по изборним јединицама, док се 93 посланика бирају по пропорционалном систему са затворених листа. У већинском дијелу система грађани гласају за кандидата именом и презименом, а побједник је онај ко освоји највише гласова, без другог круга и без апсолутне већине. Тај модел иде у прилог странкама које имају развијену теренску мрежу и препознатљиве локалне кандидате. Рајић сматра да је Фидес у том сегменту у великој предности – нема насељеног мјеста у Мађарској у којем странка није присутна.

Оно што је једино сигурно јесте да ће побједник ових избора бити Мађар. За Србе би било боље да то буде онај по увјерењу, а не по етимологији. Такође, побједа на овим изборима више је од још једне освојене утакмице. Тријумф Орбана био би порука Бриселу – да у ЕУ и даље постоји простор за политику суверенитета, и Вашингтону – да је Мађарска европско срце MAГA визије.

Ко је још у игри

Наша домовина, странка Ласла Тороцкаја, која заступа још тврђу националну политику од Фидеса, има шансу да пређе цензус, што би могло довести до ситуације у којој ће бити неопходна постизборна сарадња. У том случају, Тороцкај би се прије окренуо Орбану него Петеру Мађару. 
Демократска коалиција, на чијем је челу Клара Добрев, бивша супруга некадашњег премијера Ференца Ђурчања, је на ивици цензуса, док Партија двоглавог пса може привући бираче алтернативне љевице којима је Мађар превише десно позициониран.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.