Фото: Политички лидери без договора о будућности БиХ
Сарајево - Лидери шест водећих политичких странака ни на данашњем састанку у Сарајеву нису постигли консензус о кључним политичким питањима у вези са будућношћу Босне и Херцеговине, преноси Радио телевизија Републике Српске
Високи представник у БиХ Мирослав Лајчак сматра да је било више него наивно очекивати да се на данашњем састанку лидера и представника шест водећих странака у БиХ постигне неки договор.
"Данас је било више разговора него договора", рекао је Лајчак на заједничкој конференцији за новинаре свих учесника састанка.
Констатујући да је било корисно да се након паузе у директним разговорима лидера идентификују проблеми, Лајчак је навео да су се сви сагласили која су то главна питања која би требало рјешавати и да је смањен простор гдје има неспоразума.
Говорећи о питању одржавања пописа у БиХ 2011. године, Лајчак је упозорио да би био огроман пораз уколико се БиХ не укључи у попис.
"Уколико не буде пописа, БиХ не би била укључена у статистике УН и међународне статистике и не би могла да конкурише за помоћ", истакао је Лајчак.
Домаћин састанка, предсједник СДА Сулејман Тихић прецизирао је да је данас изостао политички договор о попису становништва, а консензуса није било ни о приједлогу да се попис обави без етничких категорија као што су етничка структура, религијска припадност и језик.
"Није постигнут консензус ни о начину рјешавања питања државне имовине и правног статуса дистрикта Брчко, али је договорено да све странке доставе своја правна мишљења у погледу доношења закона о државној имовини", рекао је Тихић.
Према његовим ријечима, у погледу питања правног статуса дистрикта Брчко подијељена су мишљења на оне који желе да се тај статус рјешава путем допуне Устава БиХ и оних који су за то да се то уради путем законских рјешења.
Он је додао да ће се за стратегију борбе против ратних злочина сачекати резултати стратегије која се ради у оквиру ресорног министарства и радне групе.
Тихић је нагласио да су учесници данашњег састанка сагласни о потреби разговора о уставној реформи, али да немају консензус у погледу начина како то треба радити и шта би требало да буде садржај уставне реформе, да ли нови устав или амандмани.
"Договорили смо се да након локалних избора ово питање поново ставимо на дневни ред", рекао је Тихић.
Лидер СДА је потврдио да сагласности данас није било ни у погледу доношења закона о забрани негирања геноцида у БиХ.
Имплементација Споразума о стабилизацији и придруживању између БиХ и ЕУ и Европско партнерство - једина је тачка дневног реда око које су учесници састанка постигли значајан степен сагласности.
Договорено је да предсједавајући Савјета министара Никола Шпирић водећим политичким лидерима достави информацију који конкретни услови нису испуњени и гдје постоје проблеми.
Учесници састанка изнијели су заједничко опредјељење да ће учинити све да у предвиђеном року услови из ова два документа у највећем дијелу буду испуњени.
Договорено је да наредни састанак на овом нивоу буде одржан до половине октобра ове године, а домаћин тог састанка биће предсједник ПДП-а Младен Иванић.
Састанку су присуствовали високи представник Мирослав Лајчак, предсједавајући Савјета министара БиХ Никола Шпирић, предсједник Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик, предсједник СДА Сулејман Тихић, који је домаћин скупа, предсједник Странке за БиХ Харис Силајџић, предсједник Хрватске демократске заједнице /ХДЗ/ БиХ Драган Човић, предсједник ХДЗ 1990 Божо Љубић и у име предсједника Партије демократског прогреса Младена Иванића његов изасланик Бранислав Бореновић.
Високи представник у БиХ Мирослав Лајчак сматра да је било више него наивно очекивати да се на данашњем састанку лидера и представника шест водећих странака у БиХ постигне неки договор, преноси Срна
"Данас је било више разговора него договора", рекао је Лајчак на заједничкој конференцији за новинаре свих учесника састанка.
Констатујући да је било корисно да се након паузе у директним разговорима лидера идентификују проблеми, Лајчак је навео да су се сви сагласили која су то главна питања која би требало рјешавати и да је смањен простор гдје има неспоразума.
Говорећи о питању одржавања пописа у БиХ 2011. године, Лајчак је упозорио да би био огроман пораз уколико се БиХ не укључи у попис.
"Уколико не буде пописа, БиХ не би била укључена у статистике УН и међународне статистике и не би могла да конкурише за помоћ", истакао је Лајчак.
Он је прецизирао да међународна пракса, али ни ЕУ не захтијевају да се при попису становништво одређује о нацији, вјери и језику.
"Међународне организације у БиХ припремиле су мишљење да се, с обзиром на ситуацију у БиХ, обави попис и да се базира на економска и социјална питања, а остала да се рјешавају путем договора власти", закључио је Лајчак.
Лајчак је истакао да је одржавање састанака коалиционих партнера у власти европска пракса и додао да је то начин како да институције БиХ функционишу брже и боље.
Предсједавајући Предсједништва БиХ и лидер Странке за БиХ Харис Силајџић изричит је у мишљењу да попис становништва не би требало да садржи етничке параметре.
"Ако поново ставимо тежиште на национална обиљежја, враћамо се у прошлост", оцијенио је Силајџић, нагласивши да су питања која би требало да буду обухваћена пописом подијелила учеснике састанка шест водећих политичких партија данас у Сарајеву.
Силајџић је након састанка новинарима рекао да се међу осам обавезних рубрика на попису не налазе оне о вјери, нацији и језику и додао да на томе не инсистирају Популациони фонд УН и Еуростат.
Говорећи о питању државне имовине, Силајџић је истакао да је БиХ правни сљедбеник СФРЈ, док ентитети, иако имају одређене надлежности над државном имовином, не могу да имају и власништво над њом и додао да ту нема ништа спорно.
Лидер ХДЗ 1990 Божо Љубић залаже се да попис становништва буде проведен након доношења новог устава, којим би била укинута подјела БиХ на два ентитета, а за укидање двоентитетске БиХ на данашњем састанку био је и предсједник ХДЗ БиХ Драган Човић.
"Нећемо подржати парцијалну измјену устава која би значила одржавање двоентитетске БиХ", рекао је Љубић у обраћању новинарима, док је Човић оцијенио да двоентитетска БиХ нема шанси да настави пут ка ЕУ.
Предсједник Владе Републике Српске /РС/ и лидер СНСД-а Милорад Додик изјавио је данас у Сарајеву да су попис становништва и рјешавање питања државне имовине кључна питања у оквиру Европског партнерства и истакао да попис мора да обухвати изјашњавање о националности, вјери и језику.
"Не прихватамо дјелимичан попис и нико из међународне заједнице не брани попис са религиозним или етничким одредбама", рекао је Додик на конференцији за новинаре након састанка шест водећих политичких странака.
Он је додао да је неприхватљиво даље инсистирање на примјени резултата пописа из 1991. године.
Лидер СНСД-а залаже се за законско регулисање статуса Брчко дистрикта, док је у вези са питањем уставних промјена рекао да оно мора бити ријешено путем политичког договора.
"Без политичког договора о контурама унутрашњег уређења нема напретка", поручио је Додик, који је поновио да РС у било ком будућем уређењу БиХ не може бити заобиђена.
У вези с питањем доношења закона о забрани негирања геноцида, Додик је поручио да се ово питање не може ријешити док се не истражи и не верификује геноцид над Србима у Јасеновцу, односно Доњој Градини.
Изасланик предсједника ПДП-а Младена Иванића на састанку лидера водећих политичких партија у БиХ Бранислав Бореновић рекао је да је данашњи састанак у Сарајеву показао да у Босни и Херцеговини постоји солидан степен сагласности у вези са европским интеграцијама, мада и у овој области постоје одређени проблеми који су, углавном, техничке природе.
Бореновић је у изјави Срни оцијенио да се ти проблеми јављају приликом примјене Споразума о стабилизацији и придруживању БиХ и ЕУ и Европског партнерства, али они ће бити ријешени уколико буде постојала политичка воља и усаглашено политичко дјеловање кључних политичких субјеката у БиХ.
"Нажалост, данас се опет показало да на политичкој сцени у БиХ постоје потпуно различити концепти у вези са кључним темама, као што су попис становништва, државна имовина, статус дистрикта Брчко, реформа Устава БиХ итд", истакао је Бореновић.
Он је изразио наду да ће политичке елите из Федерације БиХ /ФБиХ/ коначно схватити да неће бити добро ако попис становништва у БиХ буде урађен парцијално, поготово ако се зна да попис из 1991. године, на који се бошњачки политичари стално позивају, није валидан нити званично верификован.
Бореновић сматра да није добро ако попис, који се очекује у 2011. години, не буде укључивао и изјашњавање грађана БиХ о етничкој припадности, вјери и језику.
Он је додао да би реформа Устава БиХ требало да буде производ и резултат разговора и консензуса домаћих политичких структура, без наметања рјешења са нивоа међународне заједнице, и без реторике која је током предизборне кампање најчешће у функцији ''ситносопственичких, дневнополитичких и ускостраначких интереса''.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.