Политички курс за све у Српској

БАЊАЛУКА - Републички парламент је усвојио готово 20 декларација и резолуција у протекле двије деценије, а Српска је на тај начин показала правац у којем се креће те исказала став свог политичког врха о битним темама у БиХ и региону.

Посланици у Народној скупштини Републике Српске, из странака са српским предзнаком, усвојили су на недавној сједници Резолуцију о осуди и забрани промовисања и величања идеологије и симбола Независне државе Хрватске и усташкe, нацистичкe и фашистичкe идеологијe и симбола усљед тензија до којих је довео, између осталог, концерт контроверзног хрватског пјевача Марка Перковића Томпсона.

У Скупштини је лани усвојена Декларација о одбацивању иницијатива влада Уједињеног Краљевства и неких европских држава о успостављању центара за мигранте у БиХ и противљењу њиховом насилном насељавању у Српској, уз закључак да Скупштина одбацује све могуће акте, разговоре, планове или меморандуме који би без сагласности Српске увели БиХ у такве процесе.

На листи декларација, према евиденцији на званичном сајту Скупштине, је и она о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа која је усвојена на првом Свесрпском сабору у јуну 2024.

Српска је путем резолуције, исказала и противљење активностима изградње и успостављања нуклеарног објекта "Центар за збрињавање радиоактивног отпада" на локацији Трговске горе, на територији општине Двор у Хрватској, односно уз саму границу са БиХ, у сливу Уне, код Новог Града.

Посланици су изгласали и Резолуцију о заштити Срба на Косову и Метохији и о територијалном интегритету и суверинитету Републике Србије.

- Косово и Метохија представља српско опредјељење и темељ досадашњих и будућих генерација, те за Српску представља вриједности на којима градимо и чувамо нашу друштвену заједницу - пише у резолуцији уз осуду кршења права Срба и неалбанског становништва од стране косовских Албанаца.

• КООРДИНАЦИЈА СА СРБИЈОМ

Зелено свјетло је добила и Декларација о уставним принципима крајем 2021. Српска, као потписница свих 11 анекса Дејтонског мировног споразума, кроз тај акт је, између осталог, указала да се међународни уговори могу мијењати анексима које закључују стране, а не одлукама ненадлежних органа, што је чињено бројним одлукама високог представника и Уставног суда БиХ.

Подржана је и Декларација о заштити ријека у Српској, али и она о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности Републике Српске која је усвојена 2017. и као таква подигла велику прашину у јавности.

- Српска је опредијељена да сваки будући статус координише са Србијом као потписницом Дејтона. У складу с тим Народна скупштина доноси одлуку о проглашавању војне неутралности Републике Српске у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума у Републици Српској  на коме би се донијела коначна одлука о том питању - пише у том акту.

• ДЕКЛАРАЦИЈЕ

У архивама Скупштине су похрањене и декларације о осуди говора мржње, геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата, а таквим актом је одговорено и на захтјев за оцјену уставности Закона о празницима Српске пред Уставним судом БиХ.

Путем декларације је исказан и став о узроцима, карактеру и посљедицама трагичног оружаног сукоба у БиХ од 1992. до 1995. године.

У акту пише да Тужилаштво БиХ није подигло оптужнице за многобројне злочине над Србима у БиХ те да Суд БиХ, неуставно и противно Европској конвенцији о људским правима, у суђењима за ратне злочине, ретроактивно примјењује Кривични закон БиХ из 2003. и то само за Србе.

Скупштина је, путем декларација, заузела став почетком двијехиљадитих и о основама за разговоре о евентуалним промјенама Устава БиХ и о заштити интереса Српске те захтјева високог представника.

Једна од декларација из 2005. односила се управо на стратешко опредјељење у систему одбране БиХ. Резолуцијом су дате смјернице и о сарадњи са Међународним судом за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије у Хагу, а декларацијом су 2004. и 2005. година проглашене годинама младих и солидарности.

• АКТИ

Асистент на бањалучком Правном факултету Марко Ромић је подсјетио да је скупштинским пословником одређено да, осим закона, посланици могу да изгласају и политичке акте. На првом мјесту су декларације и резолуције.

- То су акти којима Скупштина заузима став и оријентише политички курс кретања Српске. Декларације и резолуције немају директно правно дејство, али не треба заборавити да могу да имају правни значај, а то значи да буду оријентир институцијама, органима управе како да поступају у појединим случајевима - рекао је Ромић који је и спољни члан Одбора за уставна питања Народне скупштине Републике Српске

Изјашњавање Скупштине путем, како је поручио, њених политичких аката отклања било какву примисао да је она само законодавни орган и механизам у којем се доносе закони.

- Скупштина се овим враћа на свој иницијални значај, а то је да је, на правом мјесту, представничко тијело грађана јер кроз те акте заузима политички став. Ако то чини највиши орган у држави, онда и сам акт има највиши значај у односу на сличне акте које доносе други органи - закључио је Ромић. 

Својеврсна прва декларација Народне скупштине Српске, односно тадашње Скупштине српског народа у БиХ усвојена је 9. јануара 1992. године, а ријеч је о Декларацији о проглашењу Републике српског народа БиХ.

• Неки од усвојених аката

* Резолуција о осуди и забрани промовисања и величања идеологије и симбола НДХ

* Декларација о успостављању центара за мигранте у БиХ

* Декларација о заштити националних и политичких права и заједничкој  будућности Срба

* Резолуција против одлагањарадиоактивног отпада на Трговској гори

* Декларација о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности

* Декларација о сукобу у БиХ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.