Политичка хуманост у Гази по рецепту из БиХ

ЛОНДОН - Политичка хуманост, као резултат најновијих дешавања у Гази, није први случај овакве врсте. Она је велику улогу играла у исходу ратова на Балкану деведесетих година, тврди у ауторском тексту објављеном у "Гардијану" Конор Фоли, који је на Косову 1999. био представник организације Aмнести интернешнел

Фоли истиче да су се у свим ратовима догађали злочини, међутим, БиХ је јединствен случај у степену хуманитарних интервенција које су их пратиле.

- Хуманитарни радници протестовали су због блокада хуманитарних конвоја, били свједоци злочина и константно снабдијевали медије причама којима је било заједничко то што је само једна страна, она јача - српска - чинила зле ствари - пише он.

Истиче да ни Aрмије РБиХ није била безгрешна, као што то показује и оптужница против команданта бошњачких снага у Сребреници и да су чак и хуманитарни радници сматрали да стварање "безбједносних зона" није добар потез.

- Карин Ландгрен, шеф мисије UNHCR-а у БиХ у то вријеме, тврдила је да "безбједносне зоне" пружају "извјесно уточиште од крвопролића", али су истовремено "мјесто за одмор, наоружавање и друге видове јачања (бошњачке) војске". Ландгренова је сматрала и да су безбједносне зоне потенцијални улог у каснијим преговорима око територија, те ефектни симболи угњетавања у рату у коме је један од фронтова био и онај са Си-Ен-Еном, подсјећа Фоли.

Додаје да је годину послије пада Сребренице, до тада непозната паравојна формација, Ослободилачка војска Косова, почела терористичку кампању у покрајини која за Србију има историјски значај, али у којој већину чине Aлбанци.

- Намјера тих акција била је испровоцирати сличну реакцију. Серија звјерстава и осветничких похода на крају је довела до интервенције NATO снага, велике хуманитарне кризе и жртава - пише он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.