Полиција ФБиХ пријавила и мртвог генерала Бароша

Горан Маунага
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Полиција ФБиХ пријавила и мртвог генерала Бароша

БAЊAЛУКA - Колико је истрага Федералне управе полиције о наводном нападу на Сарајево из касарне ЈНA "Маршал Тито" била озбиљна потврђује чињеница да је на списку 13 осумњичених који је у четвртак предат Тужилаштву БиХ и генерал Милош Барош који је умро прије неколико година.

- Генерал Барош је умро пре неколико година. Чињеница да се на списку осумњичених достављеном Тужилаштву БиХ налази и његово име јасно показује да отварање тог случаја има циљ да се покушају заташкати злочини над колоном ЈНA у Добровољачкој улици у Сарајеву - казао је "Гласу Српске" пензионисани генерал ЈНA Душан Ковачевић.

Федерална управа полиције у извјештају Тужилаштву БиХ 13 припадника ЈНA терети за ратне злочине у периоду од априла до јуна 1992. године. Из Федералне управе полиције је саопштено да је из касарне дејствовано по сарајевским насељима Маријин двор, Пофалићи, Велешићи и другим дијеловима града, од чијих је посљедица наводно убијено и рањено више цивила те оштећени цивилни објекти.

Ковачевић, који је у то вријеме био на дужности у команди Друге војне области у Сарајеву, каже да су то тешке лажи.

- Био сам учесник преговора за извлачење питомаца из школског центра који се налазио у касарни "Маршал Тито". Редовно смо примали извештаје о свим догађајима у тој касарни и знам сигурно да је лаж да је дејствовано из ње на Сарајево. Ту су били питомци војних школа који нису били наоружани. Муслиманске снаге су имале неколико снајперских места, међу њима и она на грађевинском крану између Техничке школе и Жељезничке станице те на згради Извршног већа са којих су гађали касарну - каже Ковачевић.

Он истиче да је подношење извјештаја против 13 припадника ЈНA подвала и покушај замјене теза.

- Штаб Територијалне одбране РБиХ је у априлу издао наређење за нападе на све војне објекте. Наређено је и да им се искључе струја и вода и да се заробљавају и убијају припадници ЈНA. Припадници "Зелених беретки" и Патриотске лиге држали су се наређења "убиј припадника ЈНA и Србина и за то ником нећеш одговарати". Тај школски центар је од 4. маја припреман за евакуацију, али бошњачка страна то није дозвољавала, јер су хтели да заробе и побију што више тих људи и да заробе наоружање и опрему - каже Ковачевић.

Један од официра из Управе пјешадије Генералштаба ЈНA, који није желио да га именујемо, а који је био задужен за безбједност и добијао информације о дешавањима у школском центру "Маршал Тито", каже да су у тој касарни више од 90 одсто људства чинили питомци војних школа млађи од 18 година.

- То није била оперативна јединица, али је тај школски центар био потпуно блокиран. Они су били нападнути иако нису били војници него ученици. Командант тог центра генерал Барош послије евакуације је дошао у Београд, а прије неколико година је умро. У касарни "Маршал Тито" је погинуо поприличан број људи и то треба да се истражи, а не да се подмеће недужној деци - каже поменути официр.

Тадашњи координатор између Генералштаба и команде Друге војне области у Сарајеву, публициста и војни аналитичар Љубодраг Стојадиновић каже да је кључну улогу у извођењу питомаца из школског центра "Маршал Тито" имао генерал Неђо Бошковић.

- Из града је на касарну отварана ватра и било је погинулих. Положај школског центра био је такав да је било и теоретски немогуће извођење било каквих офанзивних акција, док је по њему дјеловано са брда Мојмило и снајперима са околних зграда. Зато је центар евакуисан тек 6. јуна - каже Стојадиновић и додаје да је изненадно подношење извјештаја о дејствовању из тог школског центра по Сарајеву чиста пропаганда произведена под утицајем политике.

Ганић

Љубодраг Стојадиновић каже да је тадашњи члан Предсједништва РБиХ Ејуп Ганић у својим рукама држао кључ за напад на колону ЈНA у Добровољачкој улици и све оно што се тамо дешавало у то вријеме.

- Ганић је тада командовао, како они лажно представљају, одбраном града. Он је одлучивао о рату или миру. То су чињенице и требало би да се истражи оно што је проистекло из његових наређења. Подношење извештаја против припадника ЈНA је покушај вршења притиска на српску страну у политичке сврхе и покушај прикривања почињених злочина - каже Стојадиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.