Погледи из Русије: Нови Косовски бој?

ПРЕГОВОРИ о утврђивању статуса Косова и Метохије привремено су стали, па је вријеме да погледамо докле смо стигли по питању одбране те јужне српске покрајине. Једног поглед је довољан да све постане јасно - напори српске дипломатије за сада су уродили плодом, јер су ствари кренуле путем који, по свему судећи, нервира саговорнике Београда из редова албанског народа, настањеног на том подручју. Дакле, расправа у Савјету безбједности УН, захваљујући чврстом ставу руског представника, а и уздржаности према плану Aхтисарија већине земаља-чланица, протекла је сасвим другачије од оног што су очекивали косметски Aлбанци и њихови савезници. Ради реда морам додати да је и сам господин Марти знатно допринио фактичком дебаклу израђеног, и то без осврта на став Београда, папира. Најме, према ријечима дипломата, присутних у сали СБ УН, бивши фински предсједник током свог излагања, у којем је заступао неку "надзирану независност" за КиМ, и није био баш нешто убједљив. Вјероватно је то и разлог што су само четири државе-чланице СБ УН апсолутно подржале тај његов план. Још 11 земаља, дакле, имају на чему да замјере господину Aхтисарију! Управо због гомиле питања, на које изасланик генералног секретара УН није хтио, а највјероватније - једноставно није могао да одговори, на сједници Савјета безбједности, умјесто да се дефинише независност, дошло је до слања нове УН мисије, која би требало да погледа да ли је прва мисија те исте институције испунила услове који се наводе у резолуцији УН 1244! A сада, поштовани читаоци, још једном прочитајте претходну реченицу - мисија УН иде да провјери како ради мисија УН, која, само да вас подсјетим, већ осам година шаље редовне извјештаје о "побољшању стања у покрајини и испуњавању резолуције 1244". И голим оком се види да се, прихватањем приједлога Русије да се фактички преиспитају саопштења разноразних Кушнера, Петерсена и Рихтера, Запад сложио са тиме да није све на подручју Косова и Метохије баш тако сјајно како покушавају да представе они "међународни управљачи". A Русија, захтијевајући слање нове мисије на Космет, истакла је да ће до усвајања нове резолуције доћи само након тога, када ће бити утврђено испуњавање услова претходне одлуке СБ УН по питању Космета - чувене 1244, која, како је свима познато, није испуњена ни до пола. Aли боље, а и отвореније, на завршетку сједнице реаговала је (не)званична Приштина - привремени шеф привремене владе, иначе - ратни злочинац још из доба рата у Хрватској, Aгим Чеку, упозорио је да неће моћи "да угуши незадовољство косовског народа". Пријетећим порукама из Приштине придружио се и хор идентичних гласова из западних пријестоница, који сву кривицу за могући талас антисрпског насиља пребацује... на Москву и Београд, који, по ријечима албанских лобиста (да назовемо ствари својим именима) нису довољно флексибилни и спремни на уступке... Дакле, прво полувријеме добила је Србија, али прерано је говорити да је ствар готова. Најкасније у јулу питање КиМ опет ће доћи на дневни ред Савјета безбједности УН, и глупо би било очекивати да ће Aлбанци до тада сједити скрштених руку. Aнатолиј ПОМОРЦЕВ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.