ПОГЛЕДИ: Инцков удар на правничку струку

Од 23. јула 2021. године, када је високи представник Валентин Инцко наметнуо допуне Кривичног закона БиХ којим се забрањује и кажњава негирање геноцида и величање ратних злочинаца, у редовима адвоката и свих који у пракси примјењују одредбе овог Закона појавиле су се многе недоумице.

Највише бојазни у том погледу гаје управо адвокати који заступају оптужене у предметима ратних злочина пред Судом БиХ. Потребно је прије свега свега осврнути се на карактер саме одлуке високог представника, а затим и надлежности Адвокатске коморе Републике Српске у погледу те одлуке.

Тачка XI.2. закључака Савјета за примјену мира у БиХ, усвојених у Бону 9. и 10. децембра 1997. године засигурно не даје право високом представнику да намеће законе, већ се ради о могућности коришћења овлашћења у вези са интерпретацијом Дејтонског мировног споразума. Напријед наведено у сврху доношења обавезујућих одлука питањима која се односе на: “вријеме, мјесто и предсједавање састанцима заједничких институција, привремене мјере које ступају на снагу кад стране нису у могућности да се договоре и остају важеће док Предсједништво БиХ или Савјет министара не усвоји одлуку о том питању, те друге мјере за осигурање примјене Дејтонског споразума, као и несметаног рада заједничких институција”. Нигдје се не помиње било каква могућност наметања закона.

Надаље, сам текст одредби закона, а посебно дио “... ко јавно одобри, порекне или грубо умањи или покуша оправдати злочин геноцида”, “а усмјерено је против групе лица или члана групе одређене с обзиром на расу...”, “... и то на начин који би могао потакнути на насиље или мржњу...”, “казниће се казном затвора од шест мјесеци до пет година”, даје мјеста различитим тумачењима.

Шта је ако није јавно управо изношење одбране у кривичном поступку? Да ли ће адвокат одговарати за изношење одбране, уколико буде у прилици да негира извршење дјела које се ставља његовом брањенику на терет? Да ли су адвокатима на овај начин практично свезане руке, а суштина одбране у кривичним предметима изгубила сваки смисао?

Одговоре на ова питања пружиће вријеме, али је очигледно да иза овакве одлуке високог представника не стоји добра намјера, а нејасно је и ко може да пружи тумачење спорних одредби. Канцеларија високог представника? Да ли је Закон прошао парламентарну процедуру - није, па не може ни Парламент.

Према Уставу БиХ, спор у вези уставности закона може покренути само одређени круг овлашћених лица: “члан Предсједништва БиХ, предсједавајући Савјета министара, предсједавајући или његов замјеник било којег дома Парламентарне скупштине, једна четвртина чланова/делегата било којег дома Парламентарне скупштине или једна четвртина чланова било којег дома законодавног органа једног ентитета”.

Према изнесеном, Адвокатска комора Републике Српске није овлашћена да покрене спор пред Уставним судом БиХ којим би се оспорио наметнути закон. Предње не значи да сваки адвокат не може свој професионални капацитет да понуди онима који за то јесу овлашћени у правцу оспоравања наметнутог закона.

Одредба члана 22. Закона о адвокатури Републике Српске прописује да: “Адвокат не може бити позван на кривичну и материјалну одговорност за правно мишљење изражено у пружању правне помоћи у поступку пред Судом или другим органима власти”. Чињеница је да до данас против адвоката није поднесена ниједна кривична пријава због “Инцковог закона”, а како би се ствари даље одвијале уколико би се то десило је хипотетичко питање.

Како год, Адвокатска комора Републике Српске ће стајати уз своје чланове, али и сами чланови Коморе треба да буду свјесни да уживају имунитет у складу са одредбама Закона о адвокатури за изнесено мишљење у пружању правне помоћи. Предсједник Коморе није овлашћен да доноси одлуке које би имале обавезујући карактер за чланове Коморе, на то је овлашћена Скупштина и Извршни одбор Коморе, а предсједник може да има лични став, будући да се Скупштина Коморе као највиши орган није одредила по питању спорног закона.

Доношење одлуке којом се намеће закон у периоду након подношења оставке на функцију високог представника је кукавички и лицемјеран чин, тим прије што је таква одлука донесена у вријеме годишњих одмора, и представља удар на правничку струку.

Адвокати ће, поштујући кодекс етике и одредбе Закона о адвокатури, да употребе сва своја стечена знања и вјештине да своме клијенту пруже квалитетну правну помоћ, при томе избјегавајући ријечи и изразе којима би могли да дођу у зону инкриминације због одредби наметнутог закона које говоре о потицању на мржњу и насиље.

Битно је нагласити да се извршење кривичног дјела врши “... на начин који би могао потакнути на насиље или мржњу...”, стога је опрез приликом одбране неопходан. А да ли ће бити и довољан да се избјегне кривична одговорност показаће поступци који су пред нама.

Како год, сада већ бивши високи представник оставио је правосуђу БиХ сложен проблем који се превасходно треба рјешавати на нивоу представника политичке власти

 Далибор МРША , предсједник Адвокатске коморе Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.