У СВОЈОЈ књизи "Мисија мира", Карл Билт, први високи представник УН за БиХ, у предговору између осталог наводи:
"Све време осећао сам неопходност да за свет, а и себе лично, изнесем најважније делове тога што се десило, а где сам се ја налазио".
Карл Билт, сада већ доказани и цењени дипломата, имао је у време свог мандата веома тежак задатак - успостављање и одржавање мира у овој земљи.
Међутим, десет година након престанка његовог мандата тај мир је озбиљно уздрман, живот на овим просторима опет постао неспокојан, нажалост због одлука најновијег Билтовог наследника.
Када је извршна и законодавна власт Републике Српске, и када је позиција и опозиција, исте те републике одбила да погне главу, почело је...
Почела је реторика из државног врха БиХ и Хрватске, као и њихових гласила, са злослутним тоновима. Након познате и дегутантне изјаве Жељка Комшића, уследила је изјава његовог колеге и сународника из Хрватске, Стипе Месића, како се Србима опет "догађа народ", те да "ентитети нису државе и да никада неће ни бити". Ова је изјава само једна у низу његових лицемерних настојања да обезвреди Србе, али на такве смо изјаве изговорене из уста Стипе Месића навикли. Како ће гласити његова изјава уколико Космет постане независан, можемо претпоставити. Биће интересантно сазнати како ће тај потез међународне заједнице објаснити? Вероватно ће то подржати и још једном потврдити своје "принципијелне ставове".
Наравно, Срби из Републике Српске нису давали повод за такве нападе, поређења или етикетирања, посебно не "безгрешној" Хрватској која се полако, али сигурно, суочава са објављивањем дуго и вешто прикриваних злочина над Србима (документа и сведочења припадника УНПРОФОР-а на суђењу за злочине у Медачком џепу, ослобађајућа пресуда капетану Радићу...), што је тек почетак. Кад-тад, Месићеви војници мораће да одговарају и за бројне злочине у Републици Српској, за Сијековац, Купрес, Дубицу, Мркоњић Град и за још неколико десетина места где су оставили крваве трагове.
Да би скренули пажњу своје и светске јавности са наведених догађаја, применили су до сада више пута опробани метод, поређење Милорада Додика са Милошевићем. Какав апсурд, какво лицемерје.
Свему томе треба додати да се у већини јавних гласила другог, бх. ентитета истовремено само интензивирала кампања, јер она никад није ни престајала, против Републике Српске, против њеног руководства, како против Срба у БиХ, тако и оних у Србији.
Шта све то значи, на шта нас то подсећа?
И обичном човеку је врло лако закључити да Србе опет треба прогласити кривим, "лошим момцима", кочничарима прогреса и европског пута... Увек и у сваком моменту имају спремне "гласноговорнике" који на све начине изнова осуђују, траже санкције за непослушне Србе, захтевају радикалне мере.
Такве појаве и намере препознао је и Главни одбор водеће странке у Републици Српској и БиХ и овога пута их је предухитрио и о томе упознао јавност. Одржани митинзи у 64 града и места Републике Српске, дали су јасан одговор на све те нападе.
То су били митинзи мира, позивања на мир и толеранцију, на демократски дијалог. Свакако, били су и митинзи подршке садашњој позицији и опозицији, као и сјајан пример јавног мишљења и расположења народа према оном шта нам се тренутно дешава.
Митинзи су били својеврстан вид референдума.
Република Српска је показала достојанство, зрелост и није, за разлику од другог, ентитета прибегла омаловажавању, вређању или етикетирању.
Имали смо потребу, како каже Карл Билт у уводу ове приче, да за свет и себе изнесемо најважније од онога што се десило...