Почиње борба за директорске фотеље

Бањалука - Савјет министара БиХ задужио је Агенцију за државну службу БиХ (АДС) да распише петнаестак конкурса за избор директора и замјеника директора агенција и институција на нивоу БиХ.

И министарства у Савјету министара БиХ задужена су да из своје надлежности распишу јавне огласе за избор или да именују директоре, замјенике директора или чланове појединих савјета. Све у свему, из Информације о подацима о трајању и истеку мандата именованим лицима из надлежности Савјета министара БиХ видљиво је да ће у наредних неколико мјесеци бити најмање тридесетак именовања директора, њихових замјеника или чланова савјета.

Агенција за државну службу, Дирекција за европске интеграције, Агенција за сигурност хране, Агенција за статистику БиХ, Институт за мјеритељство, Агенција за унапређење страних инвестиција, Служба за послове са странцима, Агенција за лијекове и медицинска средства, Агенција за надзор над тржиштем итд., само су неке од институција које ће добити ново/старо руководство с обзиром на то да је актуелнима истекао мандат. Такође, биће изабрани и чланови Комисије за концесије БиХ, међу којима су и они којима је мандат истекао још 2004. године, а и Обавјештајно-безбједносна агенција БиХ ускоро би могла добити новог генералног директора, замјеника директора и главног инспектора.

"Странке које чине власт на нивоу БиХ у ходу ће се договарати о именовањима у агенцијама и институцијама и већина тих позиција још није договорена", испричао је "Независним" извор из Савјета министара БиХ.

Исти извор наводи да је много већи проблем тај што Савјет министара БиХ "не зна" шта да ради с приједлозима о именовањима који су прошли све процедуре и који се пред Савјетом министара БиХ налазе већ мјесецима.

Такав случај је са Срђаном Рајчевићем, предложеним кандидатом за директора Регулаторне агенције за комуникације, Наташом Грубишом, директорицом Агенције за лијекове и медицинска средства, затим Крешимиром Јолићем и Александром Обрадовићем, који су предложени за чланове Управног одбора Агенције за унапређење страних инвестиција, а и 12 чланова Управног одбора Агенције за сигурност хране, који су прошли сву потребну процедуру, мјесецима чека на именовање.

"Те процедуре су спроведене по министарским именовањима или посебним законима. Да ли ће они то сада поништити, извршити нека од именовања, то не знам и то није у надлежности Агенције за државну службу БиХ", рекао је Невен Акшамија, директор Агенције за државну службу БиХ (АДС).

Иначе и АДС је једна од институција чијем директору је истекао мандат, а како је рекао Ашкамија, поново ће се кандидовати на ту функцију само је питање како ће бити спроведена процедура пошто он директно у њој не може учествовати.

Он је потврдио да је управо јуче добио закључак Савјета министара БиХ те да ће, како каже, "врло брзо, за отприлике три седмице, расписати огласе".

"Тешко да ћемо прије септембра или октобра имати именовања због годишњих одмора. Сада ћемо послати захтјеве да нам се доставе изводи из правилника, након тога шаљемо им текст огласа на који они морају дати сагласност и онда идемо у објављивање", рекао је Акшамија.

Оно што је занимљиво из информације је да у БиХ постоје институције гдје мандати директора нису временски ограничени, па тако Ђорђе Ратковица, директор Дирекције за цивилно ваздухопловство БиХ и његови замјеници Ђелал Хасечић и Маринко Шимуновић, који су на функције изабрани 2006. године, док су живи могу да обављају тај посао. Тако је и са Снежаном Акуловић, савјетником директора Управе БиХ за заштиту здравља биља, која је на ту функцију именована 2007. године, али и са Самром Филиповић-Хаџиабдић, која се на функцији руководиоца Агенције за равноправност полова БиХ налази више од десет година.

"То су аномалије. Они су законом утврдили статус који нема мандата, њихов број је мали, али их има", рекао је Акшамија.

Када је у питању национална структура именованих лица, закључно са 15. маја ове године, Срби имају 41 позицију или 35,97 одсто, затим слиједе Хрвати са 38 позиција на којима су њихови људи директори или замјеници директора, што је 33,33 одсто.

Најбројнији народ у БиХ, Бошњаци, заузео је "свега" 34 позиције, или 29,82 одсто од укупно 114 фотеља, док је осталима припала само једна, или 0,88 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.