По каквим правилима би становници БиХ могли на изборе наредне године

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Иако би наредни избори у БиХ требало да буду одржани тек у октобру 2026, о њима се све више прича на домаћој јавној сцени, а бројна нагађања о правилима на основу којих би могли да буду спроведени су подгријана тврдњом да ће у Изборни закон поново прсте умијешати и Кристијан Шмит.

Изборе, како локалне тако и предстојеће опште, у БиХ спроводи Централна изборна комисија (ЦИК). Иако се о увођењу технологија у изборни процес прича неколико година, мала врата за то су отворена интервенцијом Кристијана Шмита и наметањем измјена и допуна Изборног закона лани у марту, којима је омогућено спровођење пилот-пројеката.

Тако су нове технологије у домаћем изборном процесу први пут биле видљиве на појединим биралиштима лани у октобру прошле године. ЦИК је уз помоћ донатора спровео четири пилот-пројекта на дан избора 2024. на више од 450 бирачких мјеста, а односили су се на идентификацију бирача, скенере на гласачким мјестима и видео-надзор.

Да би скенери и друга техника за идентификацију бирача били доступни на свим локацијама треба спровести читав низ сложених активности, имати на рачуну приличну суму новца те увезати низ институција у један систем.

Међутим, буџет институција БиХ за ову годину још није усвојен. Верзија која је у Предсједништво БиХ стигла из Савјета министара обарана је гласовима бошњачког и хрватског члана Дениса Бећировића и Жељка Комшића.

Новца, с друге стране, за модернизацију изборног процеса нема ни у том акту, а из ЦИК-а су, позивајући се на своје рачунице, истицали да им треба више од 110 милиона марака за постављање 6.000 уређаја за верификацију бирача, као и 6.000 скенера гласачких листића те спровођење свих других неопходних активности.

Управо је чињеница да буџет институција БиХ још није усвојен ојачала приче да ће Шмит поново посегнути за такозваним бонским овлашћењима и да би се овај пут интервенција могла односити на средства потребна за иновације у изборном процесу.

Чак су и из ЦИК-а недавно поручили да постаје касно за све, а увођење нових технологија већ је, с друге стране, усвојено на приједлог посланика Листе за правду и ред Ненада Грковића те се чека потврда у Дому народа, гдје се, с друге стране, води жустра полемика у вези са приједлогом измјена и допуна закона у дијелу који се тиче избора чланова Предсједништва.

Приједлог је стигао од ХДЗ-а БиХ који заговара праведнији избор чланова из ФБиХ, конкретно оног из реда хрватског народа, за шта тренутно Бошњаци нису спремни да гласају. Истовремено Српска ради на попуњавању изборне комисије на својој територији, гдје је још лани усвојен и измјењени Изборни закон, према којем би управо Републичка изборна комисија спровела изборе за предсједника Српске и Народну скупштину.

Иако је закон Уставни суд БиХ прогласио неуставним, из Српске су поручили да је тај суд политички, да не признају њихове одлуке, али да су спремни чак и да повуку своја правила, ако се усагласе о свему партнери на нивоу БиХ, којих у суштини, распадом првобитне коалиције, у овом моменту више нема.

Аналитичари сматрају да се и кроз ову причу осликава цјелокупно стање на домаћој политичкој сцени, али су сагласни с тим да Кристијан Шмит нема право да се мијеша.

Политички аналитичар Филип Матић за "Глас" подвлачи да у овоме постоје двије кључне ствари.

- Прва је да ниједан странац не треба да мијења ниједан могући закон нити било коју промјену да врши у било којој сувереној држави, била то БиХ или нека друга. Било да се радило о Изборном закону, било о томе колико ће жита бити посијано или колике ће бити плате редовних професора на универзитетима. То треба да се питају људи којих се то директно тиче. То су, да кажемо и по сарајевски, грађани БиХ. О таквим стварима треба да одлучују Срби, Хрвати и Бошњаци - рекао је Матић.

Изборне технологије су, сматра, добра ствар за транспарентност, уколико се комбинује дигитално бројање гласова са ручним бројањем.

- То треба да постоји у демократској држави, да би се избјегле малверзације. Али проблем је у проблематизацији тога. Од опозиције чујемо да је то начин на који ће пасти власт, јер, тобоже, добијају изборе, али бивају покрадени, па самим тим и не добију изборе па то прећуте до наредних, када поново кажу исто. С друге стране власт се томе некако опире. Држе се своје зоне комфора. Питање је да ли за то заиста има пара у буџету због начина на који се води ова земља - рекао је Матић.

Банална ствар

О могућој интервенцији Кристијана Шмита огласио се и правник из Сарајева Дамир Сакић.

- Они који за себе тврде да највише заговарају примјену нових технологија су исти они који блокирају Закон о буџету институција БиХ и међународних обавеза. Жалосно је да се и за ову, према свему, баналну ствар позива Шмит да противправно дјелује и продуби кризу коју је изазвао - навео је Сакић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.