Потресно свједочење Ковиљке Зеленовић: Сваког дана сањам свог јединца Небојшу

БАЊАЛУКА - Ковиљка Зеленовић у свједочењу за Меморијални центар Републике Српске говори о погибији јединца Небојше који је августа 1992. године убијен испред породичне куће у Неџарићима у Сарајеву и мајчинском болу због губитка сина који носи деценијама.

Небојша је рођен 1970. године. Био је Ковиљкин и Милорадов син јединац. Одрастао је у Сарајеву, а дио дјетињства и младости проводио је у Братaчу код Невесиња, гдје живи његова ујчевина, породица Гушић.

Ковиљка за њега каже да је увијек био добар. Школовао се за машинског техничара и обављао праксу у „Орлу“. Радио је, учио, био примјеран у току одслужења војног рока. И данас чува његову похвалу из војске. Када би долазио у Братач, помагао је својима на селу. У Неђарићима код Сарајева, гдје су живјели, имао је другове Нешу и Алмира.

- Тада се није гледало ко је шта - каже она.

Свиђала му се једна дјевојка. Била је старија од њега. А онда је дошао рат.

Зеленовићева истиче да је њен син Небојша погинуо 6. августа 1992. године у рову на Ступском брду, у близини њихове куће у Неџарићима.

- Његов отац Милорад пријавио се да иде на положај како би заштитио сина. Три пута је рањен, али сина није успио да спаси. Снајперски метак прекинуо је Небојшину младост надомак родне куће - свједочи Зеленовићева.

Зеленовићева, која тренутно живи и Дому пензионера у Требињу, у својој соби држи фотографију сина Небојше и икону поред којих прислужује свијећу.

Њен прозор и балкон гледају према дијелу Требиња у којем је сахрањен њен син Небојша којег је од миља звала Нено.

Ковиљка прича да је док су је ноге служиле, сваког јутра излазила на тај балкон, пила кафу и дозивала сина, не зато што је очекивала да ће јој одговорити, већ зато што је, морао знати да је близу да га мајка није заборавила.

- Нено, дођи мили сине, види како ти је мајци - дозива Ковиљка свог јединца.

Ковиљка каже да свог сина често сања.

- Има једну седмицу да сам га сањала. Сањам га, била сам јако болесна и понадала сам се, кад сам га уснила, умријећу и ја. Али неће смрт да дође, неће - каже Зеленовићева.

Ковиљка рођена у Зеници имала је тежак живот, будући да је оца изгубила када је имала четири године.

Она је одрасла у Братачу код Невесиња, у породици Гушић, која је тешко страдала у Другом свјетском рату у којем је убијено седморо Гушића.

Њен стриц, који је прошао Голи оток, по повратку је прихватио Ковиљку и одвео ју је у Сарајево, гдје јој је помогао да настави школовање, саопштено је из Меморијалног центра Републике Српске. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.