Платформа за кључне економске реформе у БиХ

Са јавном потрошњом од 65 одсто БиХ има највеће фискално оптерећење у Европи, истакао професор Aлександар Стојановић... Требало би што прије да профункционише Фискални савјет БиХ, који би водио уједначену фискалну политику, сматра Душко Јакшић

ПЛAТФОРМA за хитне економске реформе, коју су недавно потписали носиоци највише извршне власти у БиХ, по оцјени економских аналитичара у Републици Српској, је овјера већине приједлога, на којима годинама инсистирају представници Међународног монетарног фонда. Међутим, она је и својеврсни сигнал Европској унији да у БиХ, ипак, постоји политичка воља за економски раст. У заједничкој писаној изјави републичког и федералног премијера Милорада Додика и Неџада Бранковића, те предсједавајућег Савјета министара БиХ Николе Шпирића и градоначелника Брчког Мирсада Ђапе наведено је да потписници "прихватају чињеницу да хитне економске реформе не могу бити остављене на чекању, док се не ријеше крупни политички спорови". Професор на Економском факултету у Источном Сарајеву Aлександар Стојановић у изјави за "Глас Српске" рекао је да је ова Платформа добродошла, уколико је потписана са истинском намјером да буду предузете конкретне економске реформе. - Неопходно је, прије свега, спровести реформу здравственог и пензијско-инвалидског осигурања. То што ММФ предлаже је одавно урађено у Европи и ако желимо прикључак са ЕУ не може да се допусти да пензије у БиХ буду најниже на европском континенту - истакао је Стојановић. Премијери су подршку дали и унапређењу фискалне координације и стабилности у БиХ и, истовремено, смањењу учешћа јавне потрошње у бруто друштвеном производу. - Са јавном потрошњом од 65 одсто БиХ има највеће фискално оптерећење у Европи. Само 35 процената односи се на привреду и становништво, што значи да огроман новац гута администрација. Томе се одлучно мора стати украј, јер оваква политика води краху комплетног економског система - истакао је Стојановић и додао да галопирајућа потрошња иде на увоз, "што за посљедицу има макроекономски дебаланс". Одсуство политичке воље, према његовој оцјени, је највећа препрека за економске реформе и фискалну консолидацију у БиХ. Проблеми у вези са расподјелом прихода са јединственог рачуна Управе за индиректно опорезивање су типичан примјер. - Не смије расподјела прихода бити ствар договора министара, већ чисте математике. Постоји јасан и прецизан систем, на основу којег може да се израчуна крајња јавна потрошња и подијеле приходи, а не да се у Управном одбору Управе за индиректно опорезивање води висока политика - био је изричит професор Aлександар Стојановић. Директор Економског института у Бањој Луци Душко Јакшић сматра да укупна јавна потрошња у Републици Српској - која ће до краја године пасти испод 40 одсто - није проблематична и да је већи проблем у Федерацији БиХ. - Требало би што прије да профункционише Фискални савјет БиХ, који би водио уједначену фискалну политику и утврдио правила понашања у вези са фискалним сектором, са прецизно дефинисаном методологијом, без произвољних рјешења - истакао је Јакшић. Д. ВРХОВAЦ МИХAЈЛОВИЋ СТРAТЕГИЈA Поражавајуће је, према ријечима Душка Јакшића, што БиХ не ради на озбиљној развојној стратегији, коју су урадиле земље кандидати за Европску унију. - Добро је што су премијери потписали платформу за активно учешће у изради Средњорочне развојне стратегије у периоду од 2008. до 2013. године и што ће се на том проблему радити истовремено, у оба ентитета. Током израде стратегије показаће се да многи проблеми нису политичке, већ економске природе - рекао је Јакшић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.