Плате директора до 3.000 марака

БAЊAЛУКA - Директори јавних предузећа, агенција, дирекција и фондова у РС убудуће неће моћи примати више од 3.000 марака мјесечно, извршним директорима плата ће бити 2.500 марака, а уједно више неће моћи да буду чланови више управних и надзорних одбора.

Ово је утврђено Закључком о платама у јавним институцијама који је Влада Републике Српске усвојила на јучерашњој сједници, а утврђен је и приједлог уговора о раду између послодаваца и директора јавних предузећа и извршних директора у тим предузећима.

Потпредсједник Владе РС Aнтон Касиповић рекао је да Закључак у осам тачака регулише плате, а приједлог уговора између послодаваца и директора и извршних директора регулише висину плате заједно са регресом, топлим оброком, зимницом и осталим примањима по основу радног односа.

- Тај износ не може бити виши од 3.000 марака за директоре и 2.500 марака за извршне директоре, и та плата се увећава само за минули рад - рекао је Касиповић.

Додао је да је Влада припремила и приједлог уговора о правима и обавезама директора и уговор о раду.

- Влада је својим закључком обавезала и представнике државног капитала и чланове управних и надзорних одбора да у року од 30 дана од дана доношења закључка понуде директорима уговоре у складу са приједлогом уговора - истакао је Касиповић и додао да су дефинисане и обавезе за управне одборе да у року од 30 дана приступе редефинисању уговора о раду са директорима и да се утврди износ плате који не може бити већи од плата директора републичких управа и управних организација.

И Министарство здравља и социјалне заштите РС је задужено да у сарадњи са директорима установа у здравству у року од 30 дана изврше анализу плата чланова менаџмента установа и њихове усаглашености са платама у здравству, те да одступања елиминишу.

- И накнаде за чланство у УО и НО ће се смањити и неће моћи бити већи од 500 марака. По неким подацима, до сада је то било од 400 до 800 марака - рекао је Касиповић и додао да представници државног капитала акцијског Фонда РС и Фонда за реституцију РС у скупштинама акционара немају више право на накнаду за свој рад.

- Задужују се и министарства да у оквиру своје надлежности приступе анализи учешћа директора у УО и НО. Желимо видјети колико је директора у колико УО и НО, те да процијенимо да ли је могуће бити у два, три или пет УО и НО и истовремено квалитетно обављати свој посао који је примаран - истакао је Касиповић.

Додао је да је Закључак обавезујући и за институције које се финансирају из сопствене дјелатности као што је "Електропривреда" и Завод за уџбенике.

Aнализом плата директора јавних институција показало се да поједини директори имају плате и више од 6.000 марака мјесечно, а неки од њих по основу плате и УО и НО приме и више од 7.000 КМ.

Чеко

Главни ревизор РС Бошко Чеко каже да је суштинско питање резултат рада директора, а не само примања.

- Они директори који позитивно послују заслужили су награде, а оне који су институције и предузећа које воде увели у милионске минусе треба смјењивати. Само тако мјере штедње ће бити ефикасне - рекао је Чеко.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.