ПИК потребно закључати, а не слушати

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА – Савјет за примјену мира (ПИК) је међународно тијело које без икаквог утемељења и додира са Дејтонским споразумом функционише у БиХ, а умјесто што стижу позиви посланицима на нивоу БиХ да присуствују новом њиховом засједању, једино о чему би требало разговарати јесте његово коначно гашење, сматрају аналитичари.

Замјеник високог представника и супервизор за Брчко Луис Кришок позвао је шефове клубова у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, у име високог представника, на састанак Управног одбора ПИК-а на нивоу политичких директора

Састанак је заказан за сутра, а позив је послат представницима СДА, СНСД-а, СДП-а, СДС/ПДП/Листа за правду и ред, ХДЗ-а, ДФ-а, НиП-а, Наше странке - БХИ КФ, те Српског клуба и Мјешовитог клуба.

ПИК и Одбор шефова међународних организација, наиме, желе размијенити мишљења о питањима "релевантним за спровођење Општег оквирног споразума за мир у БиХ, посебно о томе како искористити период прије општих избора у октобру 2026. године за постизање значајног напретка у јачању политичке стабилности, побољшању функционалности институција, убрзању економског и друштвеног развоја и олакшавању интеграције БиХ у ЕУ".

- Након кратких обраћања неколико делегација, позивамо Вас да у том циљу дате конструктивне приједлоге који ће бити фокусирани на будући напредак. Молим Вас да ограничите излагање на пет минута - пише у допису.

Ово, наиме, није први пут да Кришок позива представнике парламентарних странака. Први пут је то ове године урадио почетком јуна када је дио партија, међу којима и опозиција у Српској, дошао на позив у зграду Парламентарне скупштине БиХ.

Управни одбор, који високом представнику даје политичке смјернице, на нивоу политичких директора састаје се два пута годишње, а планирано је да сесија са шефовима клубова буде поново на тој истој адреси у Сарајеву.

Политиколог Драгана Делић сматра да састанак ПИК-а у ОХР-у и позивање шефова посланичких клубова још једном показује да ова структура упорно покушава да задржи утицај који одавно нема.

- ОХР, као и ПИК, немају никакав стварни легитимитет, ни уставни, ни политички, а понајмање морални. Говорити данас о "повратку" на анекс десет је лицемјерно. Управо они који су годинама кршили Дејтон, намећући одлуке, законе и политичка рјешења без икаквог демократског овлашћења, сад се одједном позивају на документ чије су оквире сами разрушили. Тај процес је одавно изгубио кредибилитет и нема те сједнице ПИК-а која га може вратити - изјавила је за "Глас".

Колонијалне праксе ОХР-а су ову државу, нагласила је, увукле у најдубљу политичку кризу из које још нисмо изашли.

- БиХ може напредовати једино када престану туторске улоге и када домаћи политички представници, изабрани од грађана, преузму пуну одговорност за процес одлучивања. Неопходно је и кључно поштовати уставни поредак и демократске принципе, те да о будућности ове земље одлучују искључиво они који у њој живе и они које је народ својом вољом бирао – закључила је.

Сличан став има и правник из Сарајева Дамир Сакић.

- То тијело, према анексу десет Дејтона, не постоји нити постоји овлашћење Савјета безбједности за тако нешто. ПИК, као такав уопште не би требало ни да постоји и треба предузети све могуће правне и политичке радње које ће за циљ имати да се ствари врате у контекст анекса десет и Општег оквирног споразума за мир - рекао је Сакић, додајући да састанак неће ништа позитивно донијети те да је јасно који ће се политички субјекти и одазвати.

Ипак, имајући у виду чињеницу да то тијело готово 30 година функционише у БиХ, одговара да свједочимо тешкој девијацији међународног права.

- Сада, у промјени геополитичких позиција, посебно САД-а према БиХ након поруке да неће више бити политичког ни војној интервенционизма, треба уложити напоре да се ствари врате у оквире Дејтона. ПИК је био и основни амерички алат тако да је вријеме да буде расформиран – изјавио је за "Глас".

ОХР је, наиме, саставни дио БиХ готово од њених нових темеља, ударених у Дејтону 21. новембра 1995. године, а свечано потписаних 14. децембра исте године у Паризу.

У Дејтонском споразуму је дефинисана улога високог представника, а како су се правила мијењала, најчешће силом странаца, тако се мијењала и улога страних тутора у тој фотељи. На тој позицији је било седам странаца, који су били именовани резолуцијом Савјета безбједности УН, што није случај са актуелним њемачким дипломатом Кристијаном Шмитом због чега га Српска и не признаје за осмог по реду. Ипак, и он је, позивајући се на такозвана бонска овлашћења, поништавао законе и закључке, наметао своје ставове и виђења функционисања ствари у БиХ.

Бонска конференција

У Лондону је 8. и 9. децембра 1995. засједала Конференција за спровођење мира с циљем да мобилише међународну заједницу. Један од закључака био је формирање Савјета за спровођење мира (ПИК) и ко је у његовом Управном одбору. То су Француска, Италија, Јапан, Канада, Њемачка, Русија (не учествује у раду од 2021), САД, Велика Британија, Предсједништво ЕУ, Европска комисија и Организација исламске конференције (ОИЦ) коју представља Турска. Савјет се на министарском нивоу састао још пет пута. Најпознатија је Бонска конференција у децембру 1997. године гдје су донесени закључци који се тичу високог представника, односно та бонска овлашћења која су користили да доносе амандмане на уставе, законе, смјењују функционере и забрањују им учешће на изборима, одузимају права и лична документа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.