Павић: Aлијанса спремна да изазове нови хаос на Балкану

Београд - Повјерљиви документ НАТО-а о безбједности на Балкану, који би му омогућио да оперативно интервенише на овим подручјима, говори о томе да је Алијанса спремна да изазове нови хаос који би затим контролисала и усмјерила у жељеном правцу, оцијенио је политички аналитичар Александар Павић.

Павић је упозорио да је НАТО тај који управља комплетном безбједносном атмосфером у Европи, што значи да је Алијанса веома слична некадашњој Међународној кризној групи - она ствара кризе да би послије њима и управљала.

"НАТО је главни фактор који може да изазове нови рат у Европи - то је средство преко којег се ствара целокупна ратнохушкачка атмосфера, као и уопште прегрејана атмосфера у Европи, пре свега антируска хистерија. Главни приоритет НАТО-а је да на Балкану истисне сваки руски утицај, све друго је секундарно", рекао је Павић за "Спутњик".

Говорећи о исламском екстремизму као о разлогу за усвајање оваквог документа, Павић тврди да то никако не може да буде главни циљ Алијансе, будући да НАТО користи исламски екстремизам за своје геополитичке циљеве.

"Алијанса је та која ништа не ради на томе да притисне /предсједника СДА/ Бакира Изетбеговића да затвори вехабистичке кампове и стави под контролу повратнике са сиријског ратишта. Амбиције НАТО-а су јасне, да избаце руски утицај из Европе и напумпају конфликт са Русијом како би у атмосфери новог Хладног рата профитирали и од тога живели, јер не постоји други разлог за постојање Алијансе", наглашава он.

Према његовим ријечима, НАТО никада неће отворено говорити о евентуалним војним мјешањима у унутрашње ствари других земаља, као и о директним смјенама режима, иако се тиме баве, већ ће своје праве намјере скривати иза формулација попут "очувања стабилности и мира" и неутралног рјечника.

Павић је навео и да су главне мете на Балкану прије свега Србија, али и Република Српска, која кочи интеграцију БиХ у НАТО, иако је тренутно приоритет да Црна Гора постане чланица Алијансе, и то пре инаугурације новоизабраног америчког предсједника Доналда Трампа.

"Алијанси је важно да Црна Гора што пре постане део НАТО-а јер ће онда преко ње интервенисати потпуно легално. Тиме ће Црна Гора представљати нови Бондстил, и то много већи, који ће уједно бити мање споран него база на Косову", истиче Павић.

Александар Врањеш са бањалучког Факултета политичких наука тврди да би било каква НАТО интервенција у Србији била протумачена као агресија, с обзиром на то да је Србија војно неутрална.

"На основу чега НАТО себи даје за право да интервенише на Балкану, када знамо да нису све државе чланице? Чак да се и оствари сценарио међуетничког сукоба, Србија је неутрална земља, и НАТО интервенција би поново била протумачена као агресија. Каква је то промоција безбедности и стабилности, ако један војни савез интервенише на територији земаља које нису чланице?", запитао се он.

Када је ријеч о БиХ, каже Врањеш, НАТО располаже са податком из 2015. године да постоји око 260 страних бораца који су из БиХ отишли у борбе на Блиски исток на страни терористичких организација, те би њихов повратак представљао безбједносну пријетњу.

"То је неспорна чињеница и озбиљна опасност, али нејасно је како НАТО званичници могу политичко дјеловање /предсједника Републике Српске/ Милорада Додика да ставе у исту раван са опасношћу од тероризма од ратника ДАЕШ-а и сличних радикалних исламиста у БиХ? То је стварно скандалозно", закључује он.

Повјерљиви документ НАТО о безбједности на Балкану у који је хрватски "Вечерњи лист" ексклузивно имао увид усвојен је недавно на састанку шефова дипломатија.

НАТО је спреман да оперативно интервенише на Балкану кад то буде потребно како би спријечио међуетнички сукоб и промовисао сигурност и стабилност, пише у тајном документу НАТО о ситуацији на западном Балкану, пренио је јуче "Спутњик" наводе хрватског листа.

У документу, у који је "Вечерњи лист" ексклузивно имао увид у Бриселу, детаљно се описују двије врсте пријетњи с којима су суочене државе у југоисточном хрватском сусједству - дестабилизирајуће понашање Русије и растући екстремизам и радикализација као посљедица повратка страних бораца из Сирије и Ирака.

Не открива се детаљније шта значи да је савез спреман да оперативно интервенише, али извори неслужбено говоре да је нагласак на промовисању сигурности и стабилности те да не треба то ишчитавати као пријетњу, већ као поруку одвраћања потенцијалних пријетњи које ће НАТО, очито је из те формулације, интензивно пратити на западном Балкану.

У документу се наводи број од "приближно 260 страних бораца" који су из БиХ отишли у борбу на страни терористичких организација "Исламске државе" и Ал Каиде у Ираку и Сирији, а то је податак с краја 2015. године.

Кад је ријеч о другом разлогу за забринутост земаља чланица НАТО-а ситуацијом на западном Балкану, у повјерљивом документу наводи се да је приступ Русије најчешће усмјерен према српском становништву у региону. Међу Србима руске поруке имају највећи одјек, додаје се у документу.

НАТО уочава "пораст руских активности на западном Балкану, које укључују дестабилизирајуће понашање".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.