Патриоте у мисији да Европу учине поново великом

Европска унија мора поново да постане инструмент у служби нација, а не обрнуто. То подразумјева и одлучну и хитну борбу етичког релативизма и глобалистичке и либералне идеологије. Наводи се ово у Манифесту такозваних патриота, групе суверенистичких и конзервативних европских партија чију окосницу чине Фидес Виктора Орбана, Национално окупљање Марин ле Пен, италијанска Лига и Слободарска странка Аустрије, а чија је политичка крилатица: "Или ћемо вратити своју будућност, или ћемо бити осуђени да постанемо провинција новог глобалног поретка".

У овом документу се упозорава да сваки даљи покушаји наметања јединственог размишљања кроз цензуру, медијске кампање или дигиталне бојкоте морају бити одбачени, јер демократија се заснива на сучељавању идеја. Упозорава се и да је неконтролисана имиграција уништила читаве заједнице, повећала криминал и створила друштвене тензије, али и да је економија угушена.

Наводи се и да је италијанскка премијерка Ђорђа Мелони референтна тачка за све оне који желе да промијене Европу и преокрену садашњу банкротску парадигму коју намећу глобалистичке елите. Њено вођство, наводи се даље, заједно са вођством Доналда Трампа у САД, требало би да буде кључ за реафирмацију вриједности идентитета, суверенитета и слободе против технократије и културног уништавања.

ОБРАЧУН СА БРИСЕЛОМ

У Бриселу је 28. јануара одржана конференција "Учинимо Европу поново великом" (МЕГА) у организацији Европских конзервативаца и реформиста (ЕЦР), четврте по величини групе у Европском парламенту. Након тога, планирано је да 7. и 8. фебруара у Мадриду буде уприличен сличан догађај, али у организацији - Патриоти за Европу (ПфЕ).

Конференцију у Бриселу европски суверенисти искористили су да још једном представе свој програм - који се прије свега односи на заштиту европске баштине и њеног културног идентитета.

Поручено је и да је повратак Доналда Трампа у Бијелу кућу добра платформа, односно прилика да се оконча бриселска радикална зелена и миграциона политика, али и преокрене тренутни либерални поредак у Европи - усредсређен на отворене границе и тржишта, али и наднационалне институције које константно раде на гушењу суверинизма земаља чланица Европске уније.

Мађарски премијер Виктор Орбан позвао је и остале политичке партије и снаге које су на фону ове политике, да се укључе и подрже овај покрет да би се, како је истакао, спровела реконструкција западног свијета, али и поразила гломазна бриселска бирократија која покушава да влада над националним државама.

Орбан најавио нови напад на Брисел и обрачун са елитама

Брисел је, како сматра мађарски премијер, под окупацијом олигархије коју координира лијеволиберална и трансатлантска елита, која је федерална, а не заснована на суверенитету националних држава.

Сматра да су промјене потребне да би се излијечила Европска унија те да повратак Трампа на власт, који је поручио да ће се  убудуће Стари континент морати сам старати о својој даљој судбини, омогућава да европске патриоте крену у нови "напад" на Брисел, како би се коначно с власти скинули представници глобалистичких елита.

РЕАЛНОСТ И ПОПУЛИЗАМ

Деценијама је Стари свијет заглављен у стању стратешке нејасноће. Војна и политичка кичма Европе сломљена је током Другог свјетског рата. За земље као што су Њемачка и Италија процес је био једноставан: оне су поражене и стављене под директну спољну контролу од стране САД.

У другим европским државама Вашингтон је успијевао да успостави политичке и економске елите које би служиле интересима САД. Временом је ова политика достигла свој логичан екстрем - западноевропски лидери данас су нешто више од средњих менаџера у америчком систему глобалног утицаја. Нема више правих државника на власти широм региона.

У замјену за ово подаништво, локалне елите и друштва су стекли привилеговани приступ предностима глобализације. Све што им је било потребно стекли су без значајније борбе и такмичења. Овај аранжман је створио јединствен парадокс - док је америчка глобална доминација укоријењена у снази - позиција западне Европе у свијету је дефинисана њеном слабошћу.

Бриселске бирократе често говоре о превазилажењу ове слабости. Међутим, реалност је да ове тежње нису ништа више од празне политичке и популистичке реторике. Захтјеви Трампове администрације да повећају потрошњу за одбрану служе као алатка за њихово огољавање.

Годинама су западноевропски лидери прокламовали своју посвећеност јачању своје војске и припремама за потенцијалну конфронтацију са Русијом. Њемачка, Француска и Велика Британија поручивале су да намјеравају да повећају војну потрошњу и ојачају инфраструктуру у источној Европи.

У том контексту, збуњујуће је видјети како европске и бриселске елите изражавају забринутост због позива Вашингтона да се убудуће издваја пет одсто БДП-а за одбрану. Ако су истински посвећени суочавању са Русијом, зар не би требало да поздраве ове захтјеве? Или су њихове изјаве о намјерама једноставно шупље?

СТРАХОВИ ГЛОБАЛИСТА

Чега се ове елите заиста плаше када је у питању њихов однос са Вашингтоном и новом америчком администрацијом? Очигледно постоји бојазан да ће изгубити свој досадашњи привилеговани положај. Највећа забринутост јесте то да би се Америка једног дана могла потпуно повући из Европе, остављајући их да се суоче са сопственим изазовима без спољне подршке.

О овом сценарију се активно расправља у политичким и стручним круговима. Ипак, чак и овај страх изгледа неоснован. Без америчког присуства, ко им тачно пријети? Сигурно не Русија, која нема интереса за војне офанзиве на велике западноевропске државе. А за земље попут Њемачке, Француске и Велике Британије судбина балтичких нација није у првом плану.

Истина је да је зависност ових елита од САД постала извор стагнације. Послије вијекова динамичне и бурне историје Европа се претворила у пасивног играча на свјетској сцени, у црну рупу међународне политике.

Други и већи проблем јесте неспремност западне Европе да се промијени. Њене глобалистичке елите, интересно увезане, које породицу и живот обичних људи стављају у други план и залажу се за потпуну конролу, држале су се свог паразитског односа с Вашингтоном, опирући се било каквим значајним реформама или стратешким промјенама.

Закључак - пад западне Европе није резултат спољних пријетњи, већ унутрашње слабости и самозадовољства. Поред тога, од краја хладног рата, а посебно током посљедње деценије, Европа је усвојила очигледно неодржив економски модел, онај који се ослањао на јефтину руску енергију, огромне трговинске дефиците с Кином, одбрану коју субвенционишу амерички порески обвезници и надувану државу благостања.

При томе, она је постала оптерећена и масовном миграцијом. Овај свеобухватни и непромишљени приступ гурнуо је Европу у трајну економску кризу, осакативши њену индустрију и инфраструктуру, угрозивши енергетску безбједност и досадашње благостање.

КОНАЧНИ УДАРАЦ

Повратак Трампа у Бијелу кућу представља нови изазов за Европу, поготово јер он одлучно заговара суверенистичку политику, која је у потпуној супротности глобалистичке и либералне агенде, која и даље влада добрим дијелом западног свијета.

Због тога не би требало да чуди што је Трамп запријетио да ће ударити европске земље великим тарифама, смањити подршку САД Украјини и тражити нагло повећање европских издатака за одбрану. Довео је у питање и ефикасност америчких санкција Русији и обећао да ће окончати трогодишњи рат.

Све ово указује да је досадашње интересно пријатељство и сарадња између САД и европских држава, које се доживљавало трајним трансатлантским пројектом, сада угрожено те да вјероватно долазе нека новa времена.

Указао је на то недавно и Елон Маск, неслужбена Трампова десна рука, својеврсни гласноговрник новог америчког предсједника, који је поручио да се Европа мора промијенити, алудирајући при томе на Европску унију те да једино европски суверенисти могу спасити Стари континет од даљег економског, али и идентитеског суноврата.

Ако АфД оствари успјех у Њемачкој, промјене унутар ЕУ биће убрзане

Кључна земља у томе могла би бити Њемачка у којој се крајем фебруара одржавају ванредни парламентарни избори. Уколико Алтернатива за Њемачку (Афд) оствари успјех, промјене унутар Европске уније биће додатно убрзане, што би заједно са евентуалном побједом Марин ле Пен на француским предсједничким изборима задало и коначни ударац досадашњој политици отуђених центара моћи у Бриселу.

Све ово указује да ће успостављена веза између МАГА и МЕГА конзервативаца довести до идеолошких подјела унутар Запада које ће сигурно утицати и на глобални пејзаж. Историјски гледано, унутрашњи сукоби Европе имали су увијек дубок утицај широм свијета. Ни овог пута вјероватно неће бити другачије.

Британци

У фокусу Илона Маска, милијардера и блиског сарадника новоизабраног америчког предсједника Доналда Трампа, нашла се и Велика Британија. Он је одлучио да отворено подржи десничаре окупљене око странке коју води Најџел Фараж, поручујући да само они могу спасити Велику Британију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.