Фото: Глас Српске
ВАШИНГТОН - Стратешки дијалог Србије и САД, договори о енергетској сарадњи и иницијатива пет америчких конгресмена да фебруар буде проглашен мјесецом српско-америчког насљеђа отварају питање да ли Вашингтон мијења приступ према Београду и српској заједници у САД, али и да ли се ствара простор за нови ниво политичке, економске и безбједносне сарадње.
Резолуција којом се истиче допринос Срба америчком друштву долази у тренутку када Српски кокус у америчком Конгресу добија нове чланове и већу видљивост, док Београд, али и Бањалука, настоје да отворе нове канале комуникације са САД. Њу су предложили републиканка Клаудија Тени из Њујорка, копредсједавајућа Српског кокуса, демократа Емануел Кливер из Мисурија, као и републиканци Скот Фицџералд из Висконсина, Ана Паулина Луна са Флориде и Викторија Спарц из Индијане.
Чињеница да иза иницијативе стоје представници обје америчке странке даје јој додатну политичку тежину, јер показује да афирмација српско-америчких веза није ограничена на један политички табор. Тенијева је овом приликом поручила да су генерације Американаца српског поријекла допринијеле изградњи америчког друштва и јачању веза САД и Србије, истичући да резолуција треба да ода признање њиховој историји, насљеђу и трајном доприносу.
ИНИЦИЈАТИВА
У документу се подсјећа да су Срби у САД, још од 19. вијека, оставили значајан траг у науци, медицини, технологији, привреди, војсци, јавној служби, култури, умјетности и спорту.
Посебно мјесто припада Николи Тесли, чија су достигнућа у области електричне енергије и технолошких иновација представљена као један од најзначајнијих примјера српског доприноса развоју САД и модерног свијета.
У иницијативи се истиче и историјско савезништво Србије и САД у Првом и Другом свјетском рату. Подсјећа се на 28. јул 1918. године, када се, у знак признања српским жртвама и савезништву двију земаља, српска застава вијорила изнад Бијеле куће.
Међу историјским примјерима издвојена је и операција "Халијард" из 1944. године, током које су српски цивили и припадници локалних снага помогли у спасавању више од 500 савезничких ваздухопловаца оборених иза непријатељских линија. Аутори резолуције ове догађаје представљају као дио заједничке историје два народа.
Избор фебруара није случајан. Србија 15. фебруара обиљежава Дан државности, који подсјећа на почетак Првог српског устанка и доношење Сретењског устава. Предлагачи сматрају да би тај мјесец био погодан за организовање манифестација широм САД посвећених српској историји, култури и доприносу Америци.
Резолуција позива грађане широм САД да фебруар обиљежавају свечаностима, догађајима у заједници и образовним програмима који би промовисали историју и допринос Американаца српског поријекла.
БАЊАЛУЧКИ СИГНАЛ
Иницијативу је поздравио и предсједник СНСД-а Милорад Додик, поручивши да Српска подржава континуирани рад на јачању партнерства Србије и САД.
Додик је оцијенио да историјски савезнички односи, потврђени у најтежим временима 20. вијека, остају важни за стабилност Балкана и простор за разумијевање, сарадњу и мир.
Дипломата Зоран Миливојевић сматра да иницијатива представља политички сигнал и подршку Србији, Републици Српској и српском народу у цјелини.
Према његовим ријечима, она се уклапа у шири приступ дијела Вашингтона према региону, питању БиХ и
Дејтонском споразуму, али и у нови оквир односа Београда и Вашингтона.
- Све то је дио једног мозаика који у будућности треба да трасира српско-америчке односе у цјелини. Када кажем српске и српско-америчке односе, мислим на српски корпус у цјелини на овим просторима - истакао је Миливојевић.
Он сматра да је циљ иницијативе и афирмација историјских веза које сежу до успостављања дипломатских односа двију земаља 1881. године.
ГЕОПОЛИТИКА
Паралелно са сигналима из Конгреса, Србија и САД граде и формалнији оквир односа. Први круг стратешког дијалога отворен је 17. јула у Вашингтону, када су разговоре започели српски министар спољних послова Марко Ђурић и амерички државни секретар Марко Рубио.
Београд и Вашингтон том приликом потписали су меморандум о разумијевању о сарадњи у области енергетске инфраструктуре и регионалне енергетске безбједности, чиме је енергетика издвојена као једно од кључних подручја будуће сарадње.
Разговори су обухватили и трговину, војну сарадњу, инвестиције, саобраћајну инфраструктуру, безбједност, науку, образовање, иновације и високе технологије.
Миливојевић сматра да покретање овог дијалога у новим геополитичким околностима показује да је Вашингтон процијенио да је дошло вријеме за подизање односа са Србијом на виши ниво.
Слично оцјењује и Илан Берман, потпредсједник вашингтонског Америчког савјета за спољну политику, који је у недавној анализи навео да стратешки дијалог Србије и САД представља више од дипломатског геста и да би могао означити нову фазу у приступу Вашингтона западном Балкану.
Према његовим ријечима, значај овог процеса огледа се прије свега у енергетској безбједности, стратешким минералима, одбрамбеној сарадњи и ширем геополитичком положају Србије.
Берман наводи да Србија има важну улогу у развоју Вертикалног гасног коридора, којим би амерички течни природни гас и азербејџански гас могли стизати до централне и југоисточне Европе, што би допринијело смањењу зависности региона од руске енергије. Он истиче и значај нових гасних интерконекција Србије са Румунијом и Сјеверном Македонијом, које би омогућиле већи увоз неруских енергената.
Када је ријеч о критичним сировинама, Берман подсјећа да Србија располаже једним од најзначајнијих налазишта литијума у Европи и оцјењује да је одлука Београда да развој тог ресурса веже за европске партнере, а не за Кину, важан стратешки избор.
Он сматра и да би веће укључивање САД у војну сарадњу са Србијом могло допринијети приближавању њених оружаних снага западним стандардима, док односи Београда са Израелом и Уједињеним Арапским Емиратима, према његовој оцјени, додатно повећавају значај Србије за шире америчке интересе.
ВИШЕ ОД СИМБОЛИКЕ
Од резолуције о српско-америчком насљеђу, преко ширења Српског кокуса и сигнала који стижу из Бањалуке, до разговора Ђурића и Рубија и конкретних договора у области енергетике, Београд и Вашингтон граде шири оквир комуникације, сматра Миливојевић
Резолуција сама по себи, како сматра, не мијења односе двију страна, али у комбинацији са политичким контактима и конкретним областима сарадње представља сигнал да би историјске везе, економски интереси и безбједносна питања могли добити већу улогу. Ако такав приступ буде настављен, иницијатива о српско-америчком насљеђу могла би бити више од симболичног признања дијаспори, један од показатеља нове фазе у односима Вашингтона и Београда, али и Бањалуке.
Нови чланови кокуса
Српском кокусу у америчком Конгресу недавно су се придружили и Ана Паулина Луна са Флориде, Роберт Адерхолт из Алабаме, Пет Хариген из Сјеверне Каролине и Викторија Спарц из Индијане. Кокус, чији су копредсједавајући Клаудија Тени и демократа Емануел Кливер, окупља конгресмене који се залажу за јачање политичких, економских и других веза Србије и САД.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.