Отимачина за преговарача ЕУ

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Именовање главног преговарача који би у име БиХ требало да води процес приступних преговора са Европском унијом (ЕУ) преко ноћи је прерасло у нови политички проблем који пријети да додатно закомпликује односе због различитих интереса и тумачења, почевши од тога ко треба да га именује.

БиХ је земља кандидат за чланство у ЕУ од децембра 2022, а Европски савјет је лани у марту донио одлуку о отварању приступних преговора, али још није утврђен датум јер се чека да домаће власти претходно усвоје законе о Високом судском и тужилачком савјету и Суду БиХ.

Такав расплет ситуације је, уз остале европске обавезе, на сто ставио питање преговарача о чему је разговарано и на неким састанцима СНСД-а, "тројке" (СДП БиХ, НиП и НС) и ХДЗ-а БиХ док је коалиција функционисала на нивоу БиХ, односно док бошњачки блок није кренуо у обрачун са СНСД-ом.

Иако поменута два закона, на којима инсистира званични Брисел, још нису усвојена у парламентарној процедури, именовање преговарача испливало је поново на површину током посјете предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен почетком ове седмице Сарајеву.

Предсједавајућа Савјета министара БиХ Борјана Кришто (ХДЗ) је отворено изјавила да је припремила одлуку о именовању главног преговарача, уз два замјеника, уз опаску да је на партнерима у власти да покажу да ли су спремни да исту подрже.

Кришто није износила више детаља о томе, што је подгријало спекулације и довело да тога да ово питање буде отворено и у Парламентарној скупштини БиХ, односно у Представничком дому на инсистирање СДП-а и странака које су стале иза њега.

Међутим, први покушај усвајања није прошао, а током сједнице се могло чути да, између осталог, ни тај дом, као ни Савјет министара, није мјесто гдје треба да буде именован главни преговарач, већ Предсједништво БиХ које је по Уставу надлежно за вођење спољне политике.

Посланик СНСД-а и први замјеник предсједавајућег Заједничке комисије за европске интеграције Мирослав Вујичић је потврдио да избор преговарача није дефинисан ниједним законом, али и указао на ранију праксу на основу које је Савјет министара бирао преговараче са ЕУ за различите послове.

- Ми сматрамо да, у складу са тим, треба и сада тако урадити - изјавио је за "Глас" Вујичић.

Дио федералних политичара настоји да, каже, путем Представничког дома, гдје тренутно имају већину, именује особу на ту позицију, додајући да два члана Предсједништва БиХ Денис Бећировић и Жељко Комшић имају став да та институција треба да именује главног преговарача.

- Тако смо и дошли у ситуацију која је типична за БиХ, гдје различити нивои власти имају различито мишљење о неким питањима, а све на крају успорава процес именовања преговарача и додатно компликује односе у БиХ јер неко мисли да ће кроз процес тог именовања, што је у суштини техничко питање, обезбиједити неки свој политички утицај, што је ван сваке памети. Међутим, "тројка" је кренула у авантуру избацивања СНСД-а из власти и она сноси одговорност за ово стање уз, наравно, Кристијана Шмита - рекао је Вујичић који сматра да не би било лоше размишљати о принципу ротације на позицији главног преговарача због начина на који функционише БиХ.

Главни преговарач је, наиме, особа која треба да предводи читав тим људи и обично се, што се може видјети из примјера у региону, оснива унутар влада.

Службеници су задужени за конкретна питања из поглавља, односно услова за чланство у ЕУ, а улога главног преговарача је да координира рад тијела и у суштини преноси ставове званичном Бриселу.

У Србији, како постоји Министарство европских интеграција од 2017. године, мјесто главног преговарача преузима особа која је именована за министра, док таква ситуација није у Црној Гори иако постоји тај ресор у Влади.

У Хрватској, која је 2013. године приступила ЕУ, је основана Радна група за преговоре још 2005, а у тиму је било 900 људи.

О питању преговарача јуче се огласио и лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић. Каже да не види разлог да не буде именован, додајући да је у протеклих мјесец и по дана интензивно преговарао са свим представницима странака.

- Ако бисмо имали мало мудрости, као што смо прихватили План раста, који смо без разлога развлачили седам, осам мјесеци, и ово би требало завршити - рекао је Човић.

Лицитирање именима

Примјери из региона показују да је на мјесту главног преговарача особа која иза себе има и искуство у дипломатији. Раније су се странке које чине владајућу коалицију у БиХ начелно договориле да ће главни преговарач бити особа из Српске, а увелико се и тада и данас спекулише да је "резервисано" за Ану Тришић Бабић која је дугогодишња савјетница Милорада Додика за спољну политику и некадашња замјеница министра иностраних послова БиХ.

Осим њеног имена, у кулоарима се чује и име Игора Црнатка (ПДП) који је био на позицији шефа дипломатије, а кога, према тврдњама из СНСД-а, на мјесту главног преговарача желе да виде странке из Сарајева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.