Оштра реакција рабина због одлуке музеја Сарајеву да новац од Хагаде донира Палестинцима

Главни европски рабин Пинхас Голдшмит оштро је критиковао одлуку управе Земаљског музеја Босне и Херцеговине да приход остварен популаризацијом чувене Сарајевске Хагаде, старог списа који чува дио историјског насљеђа европских Јевреја, донира као помоћ Палестинцима.

Голдшмит, односно Конференција европских рабина, већ је имала непријатно искуство с БиХ, тачније са Сарајевом, након што им је у том граду у јуну отказано гостопримство, односно практично забрањено одржавање засједања тог тијела под изговором безбједносних разлога.

Нови спор избио је када је управа Земаљског музеја БиХ прошле седмице одлучила да приход од продаје публикације "Сарајевска Хагада, историја и умјетност" буде дониран као помоћ Палестинцима.

„На овај начин Земаљски музеј Босне и Херцеговине пружа подршку народу Палестине који трпи систематски, прорачунат и хладнокрван терор, директно од стране државе Израел, а посредно и од свих оних који је у њеним бесрамним поступцима подржавају и(ли) оправдавају“, наводи се у саопштењу које потписује директор музеја Мирсад Сијарић.

Додаје се и да је Земаљски музеј БиХ, као институција која се бави заштитом културно-историјског и природног насљеђа, дужан да упозори на чињеницу да се у сјени трагедије у Гази дешава и циљано брисање културног и вјерског идентитета, првенствено муслимана и хришћана Палестине.

Голдшмит: Крајње срамотно и нечасно

На ову најаву бурно је реаговао главни европски рабин Голдшмит, који је на друштвеној мрежи X поручио да се ради о политичкој манипулацији и злоупотреби јеврејског културног насљеђа.

„Сарајевска Хагада – трајни симбол јеврејског опстанка, отпорности и суживота – сада се своди на политички реквизит. Експлоатација јеврејског насљеђа од стране Земаљског музеја БиХ је крајње срамотна и нечасна“, написао је Голдшмит.

Сарајевска Хагада је илуминирани рукопис који је у БиХ доспио са Јеврејима из Шпаније, који су у 15. вијеку бјежали од католичког прогона.

Претпоставља се да је настала у XИВ вијеку. У посједу Земаљског музеја БиХ налази се од 1894. године, а од 2002. године чува се у посебно заштићеној просторији.

Широј јавности садржај Хагаде доступан је само у виду факсимил издања.

Вриједност оригинала је непроцјењива, а посљедњи пут када је изложена — на изложби у Мадриду посвећеној Сефардима, уочи рата у БиХ 1992. године — њена вриједност је процијењена на седам милиона долара

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.