Основни судови су неажурни у рјешавању привредних спорова

Мишљења о оснивању окружних привредних судова подијељена су у правничкој јавности. Окружни судови у РС су изнијели одређене резерве према могућности рјешавања ових предмета, без успостављања окружних привредних судова. Основни судови у РС сматрају да није потребно оснивање окружних привредних судова и да они то треба да ријеше ојачавањем одјељења која већ постоје у судовима.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао новоизабрани предсједник Високог судског тужилачког савјета Милорад Новковић.

Како оцјењујете активности на доношењу закона о привредним судовима?

НОВКОВИЋ: У Републици Српској углавном основни судови нису ажурни. Без обзира на то што је урађена проширена систематизација радних мјеста и уложена материјална средства, нису видни помаци у рјешавању привредних спорова. По мом мишљењу то је много битан и значајан дио правосуђа.

Ови судови рјешавају спорове између привредних субјеката, баве се стечајевима, ликвидацијом и регистрацијом пословних субјеката. Када су у питању неријешени привредни спорови, посебно је неажуран Основни суд у Бањој Луци, који има око 8.000 неријешених предмета. Привредни судови нису новост на овим просторима. Били су успостављени 1960. године и били су у функцији пуне три деценије. Укинути су уз рат 1991. године.

Гдје је планирано да се оснују привредни судови и гдје ће бити сједиште главног привредног суда?

НОВКОВИЋ: Извршна и законодавна власт покренула је иницијативу о измјенама и допунама Закона о судовима РС да се оснују окружни привредни судови. Виши привредни суд за Републику Српску имаће сједиште у Бањој Луци, а окружни привредни судови треба да буду у градовима гдје и сада постоје: Бања Лука, Требиње, Бијељина, Добој и Источно Сарајево.

 Да ли су судије имале неке примједбе или нова рјешења за оснивање ових судова?

НОВКОВИЋ: У Окружном суду у Бањој Луци разматрали смо Закон о привредним судовима и дали смо своје примједбе и сугестије на текст нацрта закона. Никакве дилеме није било и сматрамо да пет окружних привредних судова за двије године неће имати шта да ради, односно све предмете ће ријешити. Морам да кажем да су мишљења о оснивању окружних привредних судова подијељена у правничкој јавности. Окружни судови у РС су на сједницама свих судија изнијели одређене резерве према могућности рјешавања ових предмета без успостављања окружних привредних судова. Основни судови у РС сматрају да није потребно оснивање окружних привредних судова и да они то треба да ријеше ојачавањем одјељења која већ постоје у судовима.

Зашто судије основних судова имају такав став, када знају да су им одјељења претрпана са 30.000 неријешених привредних парница?

НОВКОВИЋ: Судије мисле да је неажурност узрокована недостатком одређеног броја судија, да није извршена правилна систематизација. Чак су од Високог судског тужилачког савјета БиХ тражили проширење систематизације за мјеста судија, који би радили у привредним одјељењима. Мислим да би требало направити ширу елаборацију о постојању тих судова.

 Да ли наше судије добро и поштено суде и има ли корупције у правосуђу?

НОВКОВИЋ: Не бих о томе говорио, али драго ми је да сте у вашим новинама писали о траљавој грунтовници и спречавању извршења првостепених судских рјешења. Имали смо пријаве у Високом судском савјету на рад појединих судија, али не бих сада о томе говорио.

 Има ли довољно судова и других кадрова у правосуђу?

НОВКОВИЋ: Нема. Недостају кадрови за окружни и врховни суд. Преостаје нам једино да постојеће кадрове, који сада раде у основним судовима распоредимо у окружне привредне судове. Што се тиче осталог кадра, ништа посебно неће бити поправљено, јер нема одакле да се обезбиједе стручњаци. У РС том проблематиком тренутно се баве судије које раде на привредним одјељењима.

 Ваш претходник на функцији предсједавајућег Бранко Перић изјавио је да су и судије људи и да могу да погријеше. Народ се пита шта раде ти судови кад нам у држави царује оволики лоповлук?

НОВКОВИЋ: Ту треба направити одређену дистанцу. Често се догађа да се у јавности пласирају информације да се нешто десило и да се за то оптужују судови. Тужилац је тај који гони починиоца кривичног дјела, а судови то процесуирају. Морам да кажем да ниједан случај неће бити ријешен осуђујућом пресудом, ако за то нема довољно доказа. Било би погубно да некога осудимо на основу информација у медијима и да судимо без доказа.

Било примједби на рад појединих судија

 Мислите да судије које мјесечно зарађују од 3.000 КМ до 5.500 КМ, што је велика плата за садашње прилике, имају право на грешке?

НОВКОВИЋ: Рекао бих само да је било примједби на рад појединих судија у Високом судском тужилачком савјету БиХ. Ствар је у томе да се правосуђе у потпуности мора отворити према судијама, предсједницима судова, према тужиоцима и према јавности. Морамо остварити контакте и знати какво је стање у судовима, колико има неријешених предмета и помоћи у ажурирању судова. Чињеница је да јавност још нема повјерења у правосудне институције, а тек када комплетан посао завршимо, повратићемо повјерење јавности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.