Ослобођени оптужби траже 10,8 милиона КМ одштете

БAЊA ЛУКA - Република Српска ће због одбачених оптужница и изречених ослобађајућих пресуда морати да исплати приближно 700.000 марака одштете, а ни ова цифра није коначна, јер оптужени у чијим случајевима су одбачене оптужбе траже укупно 10.852.099 КМ одштете.

Ово су подаци Правобранилаштва Републике Српске у којем су "Гласу Српске" потврдили да су судови донијели првостепене пресуде, у споровима који су против РС покренули бивши оптуженици, према којима из буџета РС за одштету треба да се исплати 695.860 марака.

- Напомињемо да ово нису коначни подаци, јер у многим предметима нису донесене првостепене пресуде, а у доста предмета су у току поступци по жалби или ревизији, тако да у овом тренутку не можемо рећи колики ће износ бити исплаћен из буџета РС - казао је правобранилац РС Слободан Радуљ.

Правобранилаштво РС је у периоду од 2003. до ове године запримило 76 захтјева за надокнаду штете због одбачених оптужница, од којих два захтјева која се односе на оптужнице Специјалног тужилаштва РС, а остали захтјеви се тичу оптужница окружних тужилаштава у Српској.

Један од највећих одштетних захтјева затражио је бивши директор Ваздухопловног завода "Орао", оптужен у истоименој афери, Милан Прица и саоптужени. Он од Републике Српске тражи милион марака, а суд је у првостепеној пресуди досудио одштетни износ од 122 хиљаде марака. У афери "Орао" Тужилаштво у Бијељини оптужило је 17 бивших високих војних и цивилних функционера Републике Српске.

Међу онима који су тужили РС због одбачених оптужби су Ђорђе Ждрале, који је у међувремену осуђен на 20 година робије због убиства Љубише Савића Маузера, затим Мирослав Шкобо и Мирјана Говедарица.

Ждрале је због одбачене оптужнице против њега тужио РС и тражио 35 хиљада марака одштете, а суд му је у првостепеној пресуди додијелио 21 хиљаду КМ. Уложена је жалба и поступак је још у току.

Шкобо, који се сврстава у Ждралину групу, због одбачене оптужнице тражио је 35 хиљада, а суд му је додијелио 24 хиљаде, на шта је уложена жалба и поступак је у току. Цифру од 35 хиљада тражила је и Говедарица, а тужбени захтјев је одбијен и поступак је у току.

Због одбачених оптужница Специјалног тужилаштва РС, одштету од 71,5 хиљада марака траже Бојан Јефтовић и Aлександар Пајдаковић, које је 2008. године бањолучки Окружни суд ослободио оптужби за организовани криминал недозвољене производње и промета опојних дрога и оружја или експлозивних материја. Били су оптужени у групи Горана Пржуља, осуђеног на пет година затвора.

Одштету од РС због одбацивања оптужби против њих тражи и Славко Шакотић, и то у износу од 766 хиљада марака, што му је првостепеном пресудом и досуђено.

Правни експерт Мирослав Микеш казао је да оптужени којима су изречене ослобађајуће пресуде у складу са законом имају право на одштету, али да тужиоци морају опрезно да улазе у судски процес како РС не би излагали непотребном трошку.

- Питање је да ли тужилаштва у Српској прије него што уђу у судски процес имају довољно квалитетну процјену да ли могу добити тај спор или не. Раније смо имали примјера у којима од десет оптужених само једном буде изречена правоснажна пресуда, док остали буду ослобођени оптужби, што јасно говори о неприпремљености тужилаца - казао је Микеш.

Додао је да, и поред оваквих неопрезних потеза, поједини тужиоци неометано настављају свој рад.

- Проблем је што је тужилачки систем у РС и БиХ остављен као чардак ни на небу ни на земљи. То је самостални орган који никоме не полаже рачуне за резултате свога рада, а потрошене су значајне суме новца за разноразна вјештачења и друге трошкове судског поступка - додао је Микеш.

Навео је примјер СAД, гдје тужиоци за свој рад одговарају Министарству правде, које има евиденцију о броју подигнутих оптужница, врсти пресуда и уложеном новцу.

- Чини ми се да се многи тужиоци нису снашли у процесу реформе правосуђа у БиХ, која траје већ годинама, али, ипак, евидентно је да у посљедње вријеме пажљивије подижу оптужнице - рекао је Микеш.

Највише захтјева, и то 23, за надокнаду штете због одбацивања оптужница тужилаштва има сједиште замјеника правобраниоца РС у Бањој Луци. Већина захтјева се односи на тражење одштете због неоснованог лишења слободе – хапшења.

Тако се међу захтјевима нашао и предмет Јована Јошила, који се сада сумњичи за убиство Недељка Ћулума (19) у обрачуну бањолучких криминалаца, због чега је у притвору.

Јошило је у свом захтјеву, посредством адвоката Весне Рујевић, Основном суду Бања Лука тужио РС и тражио 45 хиљада КМ одштете, због неоснованог хапшења и одређивања притвора.

Захтјеви

Према подацима Јавног правобранилаштва РС, у сједишту у Бијељини примљено је 18 захтјева за накнаду штете због одбачених оптужница тужилаштава, затим у Требињу 13 захтјева, у Добоју девет.

Правобранилаштво у Источном Сарајеву има два захтјева за надокнаду штете због одбачених оптужница Специјалног тужилаштва и седам због одбијених оптужби окружних тужилаштава.

Канцеларија правобранилаштва у Приједору има три захтјева за надокнаду штете због одбачених оптужница, у Бањој Луци 23.

Притвор

Међу онима који траже одштету од РС су и Миодраг Aтељевић, познат по организованој трговини дрогама, који је 2005. ослобођен оптужби пред Судом БиХ. Он је због притвора од 7. априла до 11. маја 2005. године, послије чега је пред судом ослобођен оптужби, затражио одштету од 11,7 хиљада КМ. Овај поступак је у току.

Крстивоје Мијовић, због седам мјесеци проведених у притвору, послије чега је ослобођен оптужби, затражио је одштету од око 16 хиљада КМ. Душан Спајић је због одбачене оптужбе против њега и времена у притвору од 5. до 8. новембра 2002. године затражио одштету од 4,9 хиљада КМ.

Између осталих, и Милорад Баћевић, Раде Баћевић и Рајко Ћурковић због 18 дана проведених у притвору тражили су 61,2 хиљаде КМ, а суд им је досудио по 1,8 хиљада КМ одштете.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.