Осам деценија оспоравања улоге Руса и Срба у побједи над фашизмом

БАЊАЛУКА - Само неуки и неразумни људи, који су сасвим неупућени или острашћени, могу одрицати тадашњем Совјетском Савезу пресудну улогу у сламању нацизма у Европи. Довољно је прочитати неку озбиљнију литературу о биткама које је Црвена армија водила од Москве, Стаљинграда и Лењинграда па све до Берлина, ломећи кичму Вермахту, али и подносећи при томе енормне жртве, па да ствари буду сасвим јасне.

Казао је то "Гласу Српске" директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић поводом 80. годишњице побједе над фашизмом.

Дан побједе над фашизмом или само Дан побједе, 9. мај, је празник који се слави у спомен на слом нацистичке Њемачке у Другом свјетском рату. Тог датума 1945. године ступила је на снагу безусловна капитулација Берлина, чиме је завршен Други свјетски рат у Европи који је у историји човјечанства био најмасовнији, а по броју људских жртава најстравичнији сукоб у којем је погинуло око 60 милиона људи.

Ове године, уочи 80 година од пораза највећег зла у историји човјечанства и обиљежавања Дана побједе, 9. маја, у Москви, покушаји дијела европских званичника да засјене историјску улогу Русије су и више него видљиви, у чему свакако највише предњаче високи званичници Европске уније који отворено заговарају и позивају своје чланице, али и кандидате за приступање, да не учествују на обиљежавању тог значајног датума у главном граду Руске Федерације.  

Мастиловић је, осврћући се на те позиве из ЕУ, казао да је, што се тиче Русије, прије свега, потребно рећи да је и она реаговала на бујање неонацизма у Европи тек пошто је он стигао на њене границе.

- Из ове перспективе чини се да је спаљивање цивила од стране неонациста у Одеси 2014. године било преломна тачка која је Русији широм отворила очи. С друге стране, само неуки и неразумни људи, који су или сасвим неупућени или острашћени, могу одрицати тадашњем Совјетском Савезу пресудну улогу у сламању нацизма у Европи - казао је Матиловић.

Наглашава и да се, када је ријеч о Европској унији под садашњом администрацијом, стиче утисак да својом агресивном антируском политиком, неспремношћу на дијалог, али и ограничавањем суверенитета европских држава и недемократским наметањем политичке воље у разним државама, тај савез држава почиње полако да личи на четврти рајх.

- Како другачије тумачити забрану лидерима суверених држава да присуствују обиљежавању 9. маја у Москви и отворене пријетње непослушним државницима и читавим народима, али и подршку коју дају отворено пронацистичким режимима у појединим државама - поручио је Мастиловић.

Наглашава и да је историјски ревизионизам такође неминован пратилац оваквих процеса те да је он данас у Европи у пуном замаху.

- Тако се, на примјер, поред рушења споменика антифашистима и слављења нациста, у појединим европским државама данас организују читави научни скупови историчара који имају за циљ да докажу да је совјетска армија 1945. године окупирала, а не ослободила Европу од нацизма - навео је Мастиловић.

За надати се, наводи он, да ће прогресивне снаге у Европској унији у даљем периоду јачати и полако скретати њену политику са ратнохушкачког на пацифистички курс унутрашње и спољне политике.

- Јер, на крају крајева, Европска унија свима треба, али само као унија слободних и суверених држава и народа - нагласио је Мастиловић.

Отворено славе неонацисте

Осврћући се на то колико је тековина побједе над фашизмом данас сачувано у модерној Европи, професор Мастиловић наводи да је процес својеврсне поновне фашизације Европе започео деведесетих година 20. вијека управо на простору бивше југословенске државе, тачније данашње Хрватске и дијела БиХ, када је хрватски клерофашизам у облику усташтва поново букнуо свом силином и добио сасвим нови замах.

- Тадашња Европа, под пресудним утицајем Њемачке, не само да није осудила то бујање фашизма и нацизма на свом тлу већ му је пружила снажну подршку видећи у томе, између осталог, и прилику за "прање" властите прошлости, али и ревизију резултата Другог свјетског рата. Као посљедицу таквог приступа добили смо мапу Балканског полуострва која неодољиво подсјећа на Хитлеров поредак на овом простору током Другог свјетског рата, наравно са одређеним нијансама прилагођеним савременој епохи - поручио је Мастиловић.  

Врхунац тог процеса, наводи, била је отворена агресија НАТО-а, прво на српски народ у Републици Српској, а затим на једну суверену европску државу, Савезну Републику Југославију, чиме је дефинитивно згажен дотадашњи међународни правни поредак.

- Јер СРЈ је нападнута од НАТО-а са јасним циљем да јој се отме дио територије и у перспективи прикључи великој Албанији, што је такође био стари фашистички пројекат - сматра професор Мастиловић.

Као насљеђе такве политике колективног Запада и дан-данас је остало на простору појединих држава, насталих из ратова за југословенско насљеђе, отворено пропагирање и прослављање фашистичке и нацистичке идеологије.

- Због тога не треба ни да чуди што се и данас на простору Хрватске и дијела БиХ отворено славе истакнути фашисти, што улице и јавни објекти, попут школа, носе имена познатих нацистичких идеолога са овог простора -  рекао је Мастиловић.

Већина Европе вјероватно, сматра он, није ни постала свјесна када је тај процес почео да се прелива и на њен остатак, односно да те злочиначке идеологије из времена Другог свјетског рата јачају и на крају доводе Европу у стање у коме се данас налази, а то је да се на њеном тлу неонацизам скоро отворено заступа и слави, да се масовно руше споменици антифашистима, па чак и да се у појединим земљама успостављају и неонацистички режими.

Наводи и да је историјски ревизионизам био вјерни пратилац процеса поновног бујања нацистичке идеологије на тлу Европе, а то је српски народ опет први осјетио на властитој кожи.

- Срби су у 20. вијеку преживјели велика страдања и геноцид, а на крају тог вијека покушавају се  прогласити геноцидним народом, а Република Српска, као посљедња брана "остатка остатака" српског народа западно од Дрине, прогласити геноцидном творевином. Управо с тим циљем је формиран и Хашки трибунал, који није имао задатак да непристрасно и праведно суди за ратне злочине, већ да испише историју која ће бити обавезујућа за све и свакога, а све са циљем да опере "крваве руке" појединих западних сила које су починиле или иницирале злочине и геноцид над Србима у 20. вијеку - навео је Мастиловић.

Због тога се, наводи он, у данашњој БиХ чак и под пријетњом кривичног гоњења настоји спријечити свако, па чак и научно разматрање наводних "историјских истина" које је установио Хашки трибунал.

- Такође, стигматизацији Срба, посебно на простору Републике Српске, требало је да послужи и медијска хајка која је започела деведесетих година 20. вијека, а која не престаје ни данас. Она има задатак да сачува исконструисани и наметнути, у суштини лажни наратив о "геноцидном народу" и "народу жртви" који представља најгрубљи историјски фалсификат и подвалу - закључио је Мастиловић.

Чувари успомена

Професор историје на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци Драгиша Васић наводи да су још у вријеме хладног рата умањиване жртве и допринос Совјетског Савеза побједи Антифашистичке коалиције над Трећим рајхом.

- Та појава је добила на интензитету након почетка рата у Украјини и вјероватно ће и даље бити присутна. Сигурно је да ће успомене на антифашистичку борбу и даље бити најјаче чуване у земљама и међу народима који су највише дали за побједу - казао је "Гласу Српске" Васић.

Наглашава и да је без сумње Совјетски Савез највише допринио побједи над фашизмом.

- Око 90 одсто погинулих Хитлерових војника убили су борци Црвене армије. Погинуло је између 25 милиона и 28 милиона становника Совјетског Савеза, по различитим процјенама. Петнаест година након Другог свјетског рата (тамо га зову Великим отаџбинским ратом) било је седам совјетских жена на четири мушкарца у старосној доби од 35 до 50 година. Ниједна земља у историји није претрпјела толика људска и материјална страдања. То су подаци који говоре о томе зашто је код тамошњих људи рат толико уткан у историјску свијест и зашто се тако величанствено слави Дан побједе над фашизмом - навео је Васић.

По броју жртава у Другом свјетском рату, наглашава он, слиједе Кина и Пољска.

- У Југославији је погинуло више од милион људи, већином Срба, највише на територији Независне државе Хрватске, а понајвише у логору смрти Јасеновац. Имали смо два антифашистичка покрета. Побиједио је партизански уз помоћ Совјетског Савеза. Престоницу Београд ослободили су југословенски партизани и Црвена армија. Мјесто предсједницима Србије и Српске на осамдесетогодишњицу побједе над фашизмом је у Москви - нагласио је Васић.

Такође, додаје и да је, када посматрамо савремену Европу, однос према фашизму и антифашизму различит.

- Побједа над фашизмом се највише слави и њене тековине су најприсутније у свијести припадника народа који су највише пострадали од фашизма/нацизма. Фашизам (под којим се најчешће подразумијева и нацизам) је идеолошко-политички покрет који је заговарао и спроводио расне, вјерске и националне подјеле које су кулминирале након Хитлеровог покретања Другог свјетског рата - казао је Васић.

У том рату, подсјећа он, су фашисти/нацисти у Трећем рајху и изван њега затирали цијеле категорије становништва, а посебно народе које су сматрали расно и национално инфериорним (највише Јевреје), а чији су антифашистички покрети били јаки и борбени.

- Фашизам је присутан данас онолико колико су присутни расизам, шовинизам, агресија, посебно према мањинама и слабијима, насилно укидање демократије, то јест људских, политичких и националних права и слобода, злоупотреба судова, забране књига и других научних и умјетничких остварења - навео је Васић.

Осврћући се на историјски ревизионизам, појашњава да је он у негативном значењу идеолошки и политички мотивисано прекрајање историје.

- Највише је присутан у земљама које су у Другом свјетском рату уз помоћ Хитлера или Мусолинија добиле или покушавале да добију државност, онда је постигле у вријеме слома комунизма. Ради се углавном о малим земљама које су биле дијелови Совјетског Савеза и Југославије и чији су национализми супротстављени Русима, као највећем народу на истоку Европе, и Србима овдје  - закључио је Васић.

Парада на Црвеном тргу

На Црвеном тргу у Москви у петак, 9. маја, на Дан побједе очекује се учешће више од 12.000 војника и делегација из више од 20 земаља које не признају да само Запад има право да кроји глобалну политику.

Упркос свеобухватним санкцијама које Запад намеће Русији, ова парада показаће да Москва није изолована - напротив, како Русија често истиче, постаће центар окупљања земаља које дијеле визију мултиполарног и праведнијег свијета. Истовремено, Брисел се не либи да пријети. Најављују нови, 17. пакет санкција Русији иако је јасно да ни претходних 16 није уродило плодом. Европски званичници, истовремено, поручују да ће посљедице сносити сви који се појаве на паради.

Додик: Позив у Москву доказ да имамо пријатеље

Предсједник Републике Српске Милорад Додик је рекао да он и други званичници Републике Српске присуством на обиљежавању Дана побједе над фашизмом у Москви желе, прије свега, да представе Српску да буде видљива, а да уједно то шаље снажну поруку да Русија, као гарант Дејтонског мировног споразума, разумије шта се дешава у Републици Српској.

Он је додао да је Русија то најбоље показала својим понашањем на сједници Савјета безбједности УН, када је руски представник напустио сједницу док се обраћао Кристијан Шмит.

- Ми ћемо тамо бити видљиви у сваком погледу - рекао је Додик за медије из Републике Српске у Београду, напоменувши да ће у Москви бити и предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић и српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, која треба да стигне из Њујорка, гдје је учествовала на сједници Савјета безбједности УН о БиХ.

Он је рекао да је поносан што је позван и иде у Русију јер се не може доћи као обични шетач, него се мора добити позив из Кремља, од кабинета руског предсједника Владимира Путина, те пријавити се и добити обиљежје.

Он је навео да му је драго што има прилику да учествује на заједничким састанцима значајног броја лидера, као што су предсједник Србије Александар Вучић, премијер Словачке Роберт Фицо, предсједници Кине Си Ђинпинг, Кубе Мигел Дијаз Канел, као и из Јужне Америке, те представника више од пола земаља чланица УН. Додик је рекао да Република Српска никада није имала више пријатеља, а доказ је и што је позвана на параду у Москви поводом Дана побједе над фашизмом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.