Оптужнице за ратне злочине до краја године?

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Надзорно тијело за праћење спровођења Ревидиране стратегије за рјешавање предмета ратних злочина ускоро би, ако не буде нових опструкција, требало да добије зелено свјетло за рад, а из Републике Српске су подвукли да се мора почети озбиљно радити јер је посла пуно, а времена све мање.

БиХ је 2008. усвојила Стратегију за рад на предметима ратних злочина која је предвиђала да се на нивоу БиХ процесуирају најсложенији предмети ратних злочина у року од седам година, а сви остали да буду пребачени на ентитетски ниво и завршени до 2023. године. Крајем 2015. истекао је рок од седам година, а нису били завршени сви најсложенији предмети, због чега се кренуло у даље преговоре који су коначно, уз посредство ЕУ, окончани усвајањем ревидираног документа у септембру прошле године, након двогодишње блокаде Бошњака у Савјету министара БиХ.

Нови рок за рјешавање најтежих, али и већине предмета ратних злочина постављен је до 2023. године. Надзорно тијело је задужено да прати и усмјерава рад институција задужених за спровођење стратешких мјера, а иако је првобитни рок за његово конституисање пробијен, у Министарству правде БиХ су потврдили за “Глас” да су сви доставили приједлоге чланова, да је одлука о формирању тог тијела прошла све потребне фазе те упућена у Савјет министара ради коначног усвајања.

- Предвиђено је да ово тијело одржава састанке једном мјесечно, те би по усвајању одлуке требало да почне са радом. Очекујемо да ће рокови за рјешавање овог годинама великог проблема бити испоштовани, јер у оваквим битним питањима БиХ не смије себи дозволити још једно кашњење - поручили су из министарства.

Предвиђено је да у Надзорном тијелу буде шест представника са свих нивоа власти у БиХ, укључујући Брчко дистрикт, исто толико замјенских чланова те два члана без права гласа, односно представници Тужилаштва и Суда БиХ.

У име Српске предложени су директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић, те Виктор Нуждић, такође представник те републичке институције.

Којић за “Глас Српске” каже да озбиљан и одговоран рад очекује од прве сједнице.

- Више од двије године смо изгубили због опструкција бошњачких представника у Савјету министара БиХ, прије свега из СДА, и то је немогуће надокнадити у смислу биолошког нестанка свједока, али се у наредне пуне двије године мора радити. Већ крајем ове године очекујем прва процесуирања - истакао је Којић.

Отварање и спровођење истрага захтијева одређено вријеме.

- Нико не треба да живи у илузији да ће самим усвајањем Стратегије одмах доћи до оптужница, у шта морају да се укључе све правосудне институције, тужилаштва у првом плану, како бисмо имали што више подигнутих оптужница до краја године. Пред нама је велики и захтјеван посао и од свих очекујем да ће одговорно радити свој дио посла с циљем задовољења правде. Они који не буду радили тако, тражићу да буду санкционисани због занемаривања процесуирања ратних злочина - рекао је Којић.

Углавном су, додао је, непроцесуирани злочини над Србима. Према подацима који су раније помињани, под сумњом је око 5.000 лица у око 500 предмета. Којић истиче да ће се и ту морати направити анализа и видјети стварно стање.

- Никада није извршена ревизија свих тих имена. Потребно је видјети да ли су живи, гдје се налазе и тако даље. На првом састанку ћу сигурно тражити да буде утврђен тачан број предмета по врстама и број лица. Доста посла је пред Надзорним тијелом, али далеко, далеко више пред тужилаштвима. Још, реално, имамо двије године и не требају нам никакве предрасуде нити опструкције - закључио је Којић.

Планови

Према Ревидираној стратегији, најсложенији предмети биће процесуирани пред Судом БиХ. Остали предмети, њих око 200, биће процесуирани пред ентитетским правосуђем или правосуђем Брчко дистрикта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.