Оптужени за удружени злочиначки подухват

САРАЈЕВО - Тужилаштво БиХ подигло је у петак оптужницу против осам особа осумњичених за учествовање у систематском удруженом злочиначком подухвату током којег су од маја 1992. до јануара 1996. године на ширем подручју Сарајева починили ратни злочин над Србима и Хрватима.

Осморицу оптужених ухапсили су припадници Агенције за истраге и заштиту (SIPA) БиХ 22. новембра.

Из Тужилаштва БиХ је саопштено да је оптужница подигнута против Мустафе Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хујића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера.

Они су осумњичени да су починили ратне злочине над Србима и Хрватима заточеним током рата у логорима у сарајевској општини Хаџићи.

На терет им се ставља да су цивилно становништво и ратне заробљенике српске и хрватске националности држали у противправном заточеништву у логору “Силос” у Тарчину, просторијама Основне школе “9. мај” у Пазарићу и у логору у магацинима касарне “Крупа” у Зовику.

- У периоду од једног до 1.334 дана у логору “Силос” било је противправно затворено најмање 500 цивилних лица српске и најмање 90 лица хрватске националности. У просторијама Основне школе “9. мај” у Пазарићу било је противправно затворено најмање 140 лица српске националности, а у магацинима касарне “Крупа” у Зовику најмање 150 лица српске и најмање 30 лица хрватске националности - наведено је у оптужници.

Пише и да су заробљени цивили били изложени нечовјечном поступању, мучењу, намјерном наношењу снажног физичког или душевног бола или патње, наношењу великих патњи и повреда физичког интегритета или здравља, одузимању права на правично суђење, као и присиљавању на принудни рад.

Ђелиловић је током рата био предсједник Скупштине општине Хаџићи и предсједник Кризног штаба, а касније Ратног предсједништва општине Хаџићи, а Фадил Човић је обављао дужност начелника СЈБ Хаџићи и члана Кризног штаба, а касније и Ратног предсједништва Хаџића.

Шабић је био полицајац СЈБ Хаџићи, а од 1. јуна 1992. године командир Полицијске станице Пазарић. Казић је био командант Девете брдске бригаде Армије РБиХ од 19. јануара 1993. до 4. новембра 1994. године. Хујић је био управник логора “Силос” од 24. маја 1992. до 16. августа 1994. године, те замјеник управника логора “Силос” послије 16. августа 1994. године.

Халид Човић био је замјеник управника логора “Силос” од његовог формирања до 16. августа 1994. године, те управник тог логора до његовог расформирања 27. јануара 1996. године. Мешановић је био замјеник управника “Силоса” од формирања логора до јуна 1992. године, а од јуна 1992. до средине 1994. године управник логора у магацинима у касарни “Крупа” у Зовику те један од замјеника управника “Силоса” од средине 1994. године па надаље. Калембер је био стражар у логору “Силос” од маја 1992. до средине 1995. године.

Логораш Винко Лале, који је у “Силосу” провео више од 200 дана, рекао је “Гласу Српске” да вјерује да ће оптужнице бити подигнуте и против особа из политичког врха тадашње РБиХ који су знали за постојање логора.

- Мучили су нас глађу и жеђу. На 50 људи у једној ћелији добијали смо два литра воде, а једну кришку хљеба по човјеку давали су на 24 часа. У “Силосу” је први од глади умро Петко Крстић. Од глади су логораши падали у несвијест, јер су изгубили око половине своје тежине - каже Лале и додаје да су физичка иживљавања и туче били свакодневни те да је он, послије мучења глађу, имао само 48 килограма.

У логору “Силос” убијена су 24 Србина. Убијани су жене, дјеца као и старији од 80 година. Тај логор формиран је почетком рата, а затворен 27. јануара 1996. године - два мјесеца послије потписивања Дејтонског споразума.

Дукић

Ово је друга оптужница која је подигнута за учествовање у систематском удруженом злочиначком подухвату против Срба и Хрвата, а прва се тиче злочина у логору у бившој касарни “Виктор Бубањ” у Сарајеву.

Предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић рекао је да ове оптужнице показују да је у БиХ био грађански и вјерски рат.

- За злочине почињене над Србима у логорима у Тарчину и Пазарићу, послије смрти ратног предсједника Предсједништва РБиХ Алије Изетбеговића, треба да одговарају остали чланови Предсједништва. Они су знали за те логоре и ратне злочине који су тамо почињени - каже Дукић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.