Општина Мркоњић Град неће одустати од тужбе против Хрв

Руководство општине Мркоњић Град неће одустати од намјере да тужи Хрватску за ратни злочин, геноцид и урбицид, које су починиле регуларне јединице Хрватске војске за вријеме окупације мркоњићке и сусједних општина 1996. године.

Ово је за "Глас Српске" потврдио начелник општине Мркоњић Град, Зоран Тегелтија. Он је рекао да мркоњићка општина, заједно са Секретаријатом Владе Републике Српске за сарадњу са Хашким трибуналом, ради на прикупљању и систематизовању обимне документације и анализира моделе за подношење тужбе. Процес подношења и активирања тужбе није везан за рок, јер предмет ратног злочина и геноцида не може да застари. - Ради се о веома обимном и одговорном послу, а до сада је прикупљено много документације, која недвосмислено потврђује да су регуларне јединице Хрватске окупирале и под окупацијом држале подручје наше општине око пола године - истакао је Тегелтија. Он је подсјетио да су из масовне гробнице на овдашњем Православном гробљу, по повратку становништва у Мркоњић град, ексхумирана тијела 181 убијеног српског цивила и војника. У више мањих гробница на подручју ове и сусједних општина пронађена су тијела још 400 жртава, од чега је 260 било са подручја мркоњићке општине. - Легимитет нашој тужби даје и признање хашког оптуженика, генерала Aнте Готовине, да је за вријеме оружане акције Хрватске војске "Олуја" боравио у БиХ. То је још једна од потврда да је Хрватска, односно њено руководство и војни врх, одговорна за све оно што се дешавало за вријеме окупације наше и околних општина. Нама није важно коме ће судови судити за злочине, геноцид и урбицид, колико нам је важно да се докаже да је за све то знао државни врх Хрватске - рекао је Тегелтија, додавши да та држава мора платити штету за систематско уништавање добара у мркоњићкој општини. ИЗ мркоњићких фабричких хала одвезене су све машине и постројења, која су била тешка и по неколико десетака тона. Према свједочењу појединаца, из круга Дрвне индустрије "Мањача" демонтирана постројења за прорез обловине одвезена су војним транспортним хеликоптером. Иначе, сва опрема која је вриједила, а која није могла да се демонтира и однесе - уништена је. Хрвати су систематски уништили пословне и стамбене објекте у Мркоњић Граду. Запалили су и порушили 3.644 кућа и око 700 станова, а оштетили су 6.017 стамбених објеката. Готово да није било стамбеног и помоћног објекта који није био оштећен. Такође, уништен је и цјелокупан сточни фонд на подручју ове општине. Комисије, које је формирала општина по окончању рата, процијениле су нанесену штету на око 700 милиона марака. По процјенама експерата, штета је већа од милијарду марака. Биро Владе Републике Српске за сарадњу са Хашким трибуналом, доставио је прије седам година Тужилаштву у Хагу обимну документацију о ратним злочинима, геноциду и урбициду на подручју мркоњићке општине. Пошто је неколико година документација у Хагу "купила прашину", недавно је враћена Суду БиХ за ратне злочине. Када ће и да ли ће уопште доћи до процесуирања овог предмета, у Суду БиХ немогуће је сазнати. Треба рећи да је крајем прошле године Станица јавне безбједности Мркоњић Град, у сарадњи са ЦЈБ Бања Лука, Тужилаштву БиХ поднијела извјештај против 16 припадника Хрватске војске и Хрватског вијећа одбране, због почињеног ратног злочина против цивилног становништва и ратних заробљеника на подручју општина Мркоњић Град, Српски Купрес, Језеро и Бања Лука. Извјештај је, у ствари, био допуна кривичне пријаве из 1996. године и односи се на војнике, високе официре и старјешине Хрватске војске и ХВО, за које се основано сумња да су за вријеме оружаног сукоба у БиХ прекршили правила међународног права у склопу широких, систематских напада, усмјерених против цивилног становништва. Наиме, они су току војних акција под називима "Маестрал" и "Јужни потез" на подручју поменутих општина заједно планирали, наредили, покренули и починили бројне злочине, убиства, мучења и застрашивање цивилног становништва и ратних заробљеника. С. ДAКИЋ ЈЕДИНИЦЕ Пишући о акцијама "Маестрал" и "Јуни потез", хрватски медији су открили да су њима командовали хрватски генерали Aнте Готовина, Рахим Aдеми и Љубо Ћесић-Ројс. Под њиховом командом биле су бројне јединице, међу којима Седма гардијска бригада, познатија као "Пуме из Вараждина", чији је командант био Иван Корад. Ту је била и Хрватска гардијска бригада, којом је командовао генерал Миле Ћук. Из Главног стожера Хрватске војске стигла је сатнија извиђача, са командантом Ивицом Декелићем и 126. домобранска пуковнија "Макс Лубурић" из Сплита, са Матом Грубачем на челу. Од јединица ХВО-а, поменимо да су мркоњићком општином харале јединица "Aнте Бруно Бусић", специјалци Петра Берберовића под називом "Гавран 2", а диверзантски одред из бојне "Лудвиг Павелић" предводио је Давор Додик. Диверзантима ХВО-а командовао је Предраг Мандић, а специјалцима МУП-а Херцег Босне Златан Мијо Јелић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.