Фото: Опростите због Дабића - поручио Караџића
Подгорица, Хаг -- Радован Караџић позвао је оне који су га познавали као Драгана Дабића да му опросте и поручио им да вјерују себи а не пропаганди.
Некадашњи предсједник Републике Српске је у изјави подгоричком листу "Дану" прије одласка у Хаг, која је објављена данас, поручио да опрашта свима који су га блатили и објављивали дезинформације о њему, објаснивши да схвата због чега су то чинили.
Он је затражио опроштај од свих оних који су га познавали као доктора Дабића и навео да га "пројектоване анализе његових колега само забављају".
"Своје нове пријатеље и познанике који су познавали др Дабића, молим за опроштај и поручујем да вјерују себи, а не пропаганди", навео је Караџић, додајући да је "онакав каквим га они познају".
"Што се тиче анализа оних који ме не познају, могу рећи да су ме њихове пројекције само забављале, али им опраштан", истакао је он у изјави коју су, пред изручење Хагу, чланови његове најближе породице доставили "Дану".
Хаг, Њујорк -- Ричард Холбрук демантовао да је понудио Радовану Караџићу да ће избећи суđење за ратне злочине ако се повуче из јавног живота.
У изјави за CNN, бивши амерички преговарач је рекао да је у преговорима предвиđено да се Караџић повуче с функције предсједника Републике Српске и председника Српске демократске странке, што је и урадио. "Када је нестао, он је послао дезинформације да сам с њим постигао договор да га нећемо тражити ако нестане. То је чиста лаж", рекао је Холбрук.
"Он је један од највећих масовних убица на свијету и то је изнео да би себе одбранио. То је измишљена прича и у то нико неће повјеровати", рекао је Холбрук.
У првом појављивању пред Хашким судом, Караџић је јуче сугерисао да је 1996. године имао споразум с тадашњим америчким изаслаником Ричардом Холбруком и владом СAД да се повуче из јавног живота и "не омета примјену Дејтонског споразума", а да ће заузврат СAД "испунити своје обавезе".
"Добио сам понуду од Холбрука, у име СAД, да се повучем из јавног живота, а да ће СAД испунити своје обавезе. То је било у име СAД, а не Ричарда Холбрука. Моја обавеза је била да се повучем и не ометам примјену Дејтонског споразума", тврдио је Караџић.
Бивши председник РС, оптужен за геноцид и друге ратне злочина над несрбима током рата у БиХ 1992-95. године, казао је и да је Стејт департмент покушао да спречи подизање оптужнице против њега, али да тадашњи главни тужилац Ричард Голдстон то није прихватио.
БЕОГРАД - Београдски листови "Курир" и "Глас јавности" објавили су данас текст споразума између Радована Караџића и америчког изасланика за Балкан Ричарда Холбрука, за који тврде да је аутентични споразум којим су Американци гарантовали Караџићу безбједност и слободу у замјену за повлачење из јавног и политичког живота, преноси Срна.
Споразум, чију су фотографију објавили листови, написан је латиничним писмом на једној страни формата А-4 и има три одјељка.
У дну текста споразума су два потписа - Радована Караџића на лијевој и Ричарда Холбрука на десној страни, а нема датума потписивања.
У првом одјељку "Обавезе" наводи се да ће споразум ступити на снагу у року од 90 дана од потписивања и Радован Караџић се обавезује да ће поднијети неопозиву оставку на све државне и партијске функције.
"РК /Радован Караџић/ до тренутка оставке неће доносити партијске или државне одлуке, нити утицати на друге да их доносе, уколико се оне баве сљедећим: ратне операције на територији БиХ, дислоцирање цивилног становништва, међународни уговори - војни и безбедносни, наименовање државних, партијских, регионалних, локалних функционера, дислоцирање финансијских средстава" - наводи се у првом дијелу документа.
Други дио споразума односи се на обавезе које Влада САД преузима на себе, као што су обезбјеђивање Караџића, финансирање или чак смјештај, а у њему се наводи и да се америчка администрација обавезује да неће ни на који начин утицати на функционере и руководство Караџићеве СДС.
У споразуму се прецизира да Влада САД ставља на располагање РК суму од 600.000 долара у локалној валути, што је намијењено за "одржавање тренутног начина живота РК и текуће трошкове у периоду од шест година", као и да ставља на располагање РК резиденцијални објекат на локацији која је претходно уговорена.
"Влада САД ставља на располагање РК физичко обезбјеђење, не мање од шест људи", наводи се у објављеном тексту споразума.
У трећем, завршном дијелу споразума под насловом "Заједничке одредбе", наводи се да уколико би РК угрозио споразум то ће се третирати као "озбиљно нарушавање неформалног споразума" и биће "санкционисано са тренутним роком извршења".
На крају се каже да "уговор може бити раскинут споразумно или на иницијативу Владе САД".
Већина извјештача који су прво појављивање Радована Караџића пред Хашким трибуналом били су изненаđени кооперативним односом некадашњег председника Републике Српске са званичницима суда.
Око 200 новинара из цијелог свијета пратило је из суднице и хола Хашког трибунала прво појављивање оптуженог Караџића пред претресним судијом Aлфонсом Оријеом.
Пред почетак седнице извјештачи су очекивали да ће се Караџић показати у много надменијем свјетлу.
Новинари оцјењују да је Караџић показао поштовање суду Уједињених нација и није се успротивио ни једној одлуци или сугестији судије, иако је у пар наврата настојао да исприча своје виđење процеса.
Новинар ББЦ-ја на српском Дејан Радојевић рекао је да је Караџићево понашање у судници било неочекивано кооперативно, самим тим што није изричито оспорио легитимност трибунала.
Очекивао сам да ће бивши председник РС исказати "отпор према трибуналу", рекао је Радојевић.
Радован Каражић, који проводи трећи дан у притворској јединици Хашког трибунала, добио је могућност да се послије вишегодишњег скривања, када то буде желео, сретне или разговара телефоном са члановима своје породице, правним заступницима и пријатељима.
"Караџић може у свако доба да затражи од Секретаријата трибунала да му одобри право на посјету", рекла је данас портпарол Трибунала Нерма Јелачић Танјугу.
Она није могла да каже да ли је и чију посјету евентуално Караџић већ затражио, пошто, како је навела, "Трибунал не може да даје такве информације јавности".
"Као и сви оптужени у притворској јединици, Караџић ће имати право на посјете, нарочито породице и легалних правних заступника, тако да у моментима кад то жели треба да попуни формулар, наведе чију би посјету желео и када, и да о томе обавјестити Секретаријат Трибунала", објаснила је Јелачић.
Према правилима Трибунала, нема ограничења када би неко и у ком временском размаку измеđу посјета, могао да тражи нову - једино о томе треба да буде обавјештен секретаријат.
Упитана да ли постоји нека одреđена особа која одлучује о томе ко може, а ко не може да посјећује Караџића у притвору, Јелчић је одговорила да "ту нема великих одлука" и да све што оптужени мора да уради је да "обавјестити секретаријат ко би дошао - родбина, пријатељи, адвокати, и датум када би дошли".
Она је истакла да "сваки притвореник има неприкосновено право да прими своју породицу и адвоката".
Притвореницима који се од оптужби хашког тужилаштва пред Трибуналом бране сами, имају право да приме посјете правних саветника, који могу да присуствују и јавним седницама суда, навела је Јелачић.
Она није жељела коментарише Караџићев случај, истичући да он још формално није затражио, а ни добио право, да сам себе заступа.
Што се тиче права на телефонске разговоре, оно је ограничено тима да притвореник не може да зове медије и сведоке, али породицу, адвокате и пријатеље може да чује када и колико често жели, објаснила је Јелачић.
Притвореници могу да разговарају из телефонских говорница унутар притворске јединице, и све што треба је да купе телефонске картице за разговор, додала је она.
Према правилима притвора у Схевенингену, Караџић има своју ћелију, а када му се не буде јела притворска храна, моћи ће сам да спрема јела у заједничким просторијама.
Притвореници могу у слободно вријеме, предвиđено правилима притворске јединице, да играју стони тенис, шах и друге друштвене игре, гледају телевизијски програм, читају новине, учествују у заједничким вјерским службама, похаđају курсеве енглеског језика и баве се умјетношћу и занатима. Приступ интернету им није дозвољен.
У Трибуналу инсистирају да притворска јединица није затвор и да особе које тамо чекају правоснажност пресуде морају бити третиране као невине.
За 15 година постојања Хашког трибунала, кроз притворску јединицу је прошло виш од 130 оптужених за ратне злочине почињене на просторима бивше Југославије, рекла је Јелачићева.
У притвору у Схевенингену, поред Караџића, тренутно борави 37 оптужених за ратне злочине на простору бивше Југославије.
везани наслов:
Караџић одбио да се изјасни о оптужници
Везани линк:
Интегрална оптужница против Радована Караџића
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.