Олуја представља кршење конвенције о геноциду из 1948.

Вашингтон - Aмерички стручњак за Балкан Стивен Мејер упозорава да пресуда Жалбеног вијећа Хашког трибунала хрватским генералима Aнти Готовини и Младену Маркачу - понижава и тривијализује оно што се догодило крајишким Србима, јер акција Хрватске војске у љето 1995. сигурно представља кршење Конвенције о геноциду из 1948. године, пренијеле су агенције.

Мејер је тексту "Неправда у Хагу" нагласио да одлука Жалбеног вијећа у случају Готовине и Маркача, у ствари, оправдава "Олују" на начин на који ниједна српска операција није оправдана.

- Жалбено вијеће прихватило је аргумент да нема доказа који поткрепљују да је масовни егзодус Срба из Крајине био циљ Хрватске војске. Умјесто тога, Жалбено вијеће саопштило је да је егзодус био узгредан у оквиру легитимне војне операције. Историја је показала да је ово веома тешко прихватити - истиче Мејер.
Он наглашава да неколико стотина хиљада Срба није имало много опција на располаганју осим да бјеже или да буду убијени, а највећи дио њихове имовине је уништен.

Да су исти стандарди примијењени на Милана Лукића, као команданта "Бијелих орлова" и Здравка Толимира, шефа војно-обавјештајне службе у области Сребреница 1995. године, да ли би, упитао је Мејер, од Жалбеног вијећа било тражено да ослободи и Лукића и Толимира такође?

Он наглашава да се повремено чини да постоје чврсти докази према међународном праву за осуду оптуженика у Хагу, међутим, што је чешћи случај, недостатак директних доказа кривичног дјела, како је дефинисан међународним правним стандардима /Женевска конвенција и Конвенција о геноциду из 1948/ и/или грешке у интерпретацији закона или неједнака примјена закона могу да имају дубоке импликације.

Мејер сматра да се пречесто строга примјена међународног права и прописи о доказима не поштују како би требало ни од тужилаштва нити од Суда.

Он је закључио да је веома често суд подразумијевао концепт "командне одговорности", који није толико легалан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.