Округли сто о ратним злочинима почињеним на подручју Б

Потребно је да представници удружења сва три народа направе један тим који ће сарађивати са тужилаштвом и детаљније разговарати о рјешавању ових питања и размјени информација, истакла Милијана Бојић

БРЧКО - Сва удружења у Брчком која окупљају породице несталих и заробљених лица које мучи иста проблематика, треба да се уједине и боре како би се казнили сви они који су починили ратне злочине без обзира на то из којег народа долазе. Ово је рекла предсједница Удружења породица заробљених лица Републике Српске Милијана Бојић на округлом столу под називом "Ратни злочини почињени на подручју Брчког". Овај састанак одржан је у присуству представника удружења сва три народа, а организовало га је Удружење породица заробљених и несталих лица Републике Српске. Након вишечасовне расправе закључено је да дијалог који је јуче вођен на пољу истраживања ратних злочина треба да буде настављен. Речено је и да сарадња институција и невладиног сектора треба да буде боља на пољу партнерског односа, а не супротстављених страна, те да тимови представника удружења остваре непосредне контакте са појединим институцијама. - Потребно је да представници удружења сва три народа направе један тим који ће имати непосредан дијалог са тужилаштвом односно судом или полицијом и детаљније разговарати о рјешавању ових питања, размјени информација и бити упознат са корацима који се на овом плану покрећу у оквиру институција - истакла је Милијана Бојић. Према њеним ријечима, тражено је и то да Тужилаштво заузме став око измјештених гробница и подноси пријаве против НН извршиоца, а да се у даљој истрази утврђује ко је то ко данас измјешта масовне и појединачне гробнице. - Постоје случајеви гдје су тијела у потпуности уништена, па се не може извући ДНК за анализу. Породице у тим случајевима не знају шта треба да раде. Ту тужилаштво мора, као одговорна и компетентна институција, рећи шта да се ради, истакла је Бојић подсјећајући на закон који каже да ће након три године све породице своје нестале морати прогласити мртвим, а немају ни тијело нити знају судбину својих несталих. На округлом столу је договорено да се Савјету министара пошаље допис да ово буде приоритетно питање на првој сједници овог тијела. Милијана Бојић је истакла да је неприхватљиво да проходавање ове институције траје скоро пет година. - Или ће се предузети све да ова институција проради пуним капацитетом, да коначно проради фонд за помоћ породицама и удружењима или ће се ставити тачка на ову причу. У том случају надлежност тражења несталих вратиће се у оквир ентитетских комисија како би оне могле радити пуним капацитетом - нагласила је Бојићева. Она је поручила да ниједна земља настала распадом бивше Југославије не може испунити услове за улазак у Европску унију док не ријеши питање жртава. Још увијек је на десетине гробница које леже по Хрватској и БиХ и чекају да буду отворене, а више од пет хиљада посмртних остатака лежи у којекаквим халама и чека да буде идентификовано. М. ЂУРЂЕВИЋ ПОДAЦИ На округлом столу је речено да се на подручју Брчко дистрикта око 500 лица воде као нестали, а за ратне злочине на подручју Брчког до сада је подигнуто пет оптужница. Током 2006. године на подручју Брчког урађено је 25 пробних ископавања и пронађена једна масовна гробница, а у овој години 12 пробних ископавања и ексхумирано двоје лица. У БиХ се још увијек несталим води око 13 хиљада лица

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.