Округли сто "Друштвени приоритети, јавност и медији"

Новац оглашивача диктира уређивачку политику, рекао Драгољуб Жарковић... Гласила у БиХ свјесно фаворизују неке теме да би скренули пажњу са стварних проблема, истакао Aмир Зукић

ПИТAЊA друштвених приоритета у БиХ одређују политичари и медији, без јавног критичког мњења, којег готово нема на овим просторима - основна је порука округлог стола "Друштвени приоритети, јавност и медији", одржаног у петак у организацији "Транспаренси Интернешенела" и Фондације "Фридрих Еберт". Главни уредник српског недјељника "Време" Драгољуб Жарковић је рекао да су интереси медија понекад супротни друштвеним потребама. - Генерални проблем је што медији, због различитих друштвених околности, најчешће нису способни да одговоре на друштвене потребе и јавни интерес. Разлог је што у медијски простор улази огроман новац оглашивача који диктира уређивачку политику и спојен са партијским структурама на перфидан начин утиче на то да медији имају више папира, него садржаја - истакао је Жарковић. Сви медији на овим просторима, оцијенио је он, подложни су прикривеним политичким притисцима кроз утицаје оглашивача чији новац најчешће и није најчистијег поријекла. - Морамо почети објективно сагледавати друштвене проблеме. Недостатак критичке интелигенције у Србији је евидентан, и врло мало људи од интегритета и морала је спремно да дигне глас, а самим тиме и квалитет медија - нагласио је Жарковић. Смијењени уредник Информативног програма на БХТ1 и новинар Федералне телевизије Aмир Зукић сложио се да су оглашивачи и у БиХ под утицајем политичких партија, као и да су медији у директној спрези са влашћу. Он је оштро критиковао невладине организације које су, како је рекао, основане искључиво ради новца, због чега не постоји јак невладин сектор. Као примјер је навео ГРОЗД, покрет око којег се окупило неколико невладиних организација, који је помпезно најавио контролу власти послије избора, али све се завршило на обећањима. - Већина новинара у БиХ су били националисти, па демократе, једно вријеме либерали и опет националисти. Данас је атрактивно бити националиста и писати на тај начин. Медији у БиХ свјесно фаворизују неке теме да би скренули пажњу са стварних приоритета и проблема - нагласио је Зукић. Директор "Транспаренси Интернешенела" за БиХ Борис Дивјак је навео да су Репортери без граница у прошлој години, по слободи медија БиХ сврстали на 19. мјесто, Србију на 45. а Хрватску на 53. мјесто. Он је оцијенио да је истраживачко новинарство у овој земљи на ниском нивоу. - Готово је немогуће остварити критичку јавну дискусију на бившим југословенским просторима, поготово са неистомишљеницима. На сцени је митологизацијски дискурс, гдје врло мало појединаца размишља из рационалне перспективе. Све већа таблоидизација медија има за посљедицу већи интерес за догађаје него за суштинске процесе - рекао је етнолог из Хрватске Санди Благонић. Д. ВРХОВAЦ - МИХAЈЛОВИЋ СРЕБРЕНИЦA У захтјеву да се Сребреница издвоји из Републике Српске и добије посебни статус, Зукић види политичку идеју разградње БиХ. - Чудно је како су водећи медији у Федерацији БиХ стали уз такав захтјев, а да се нико није удубио у суштину проблема. У Републици Српској су "Независне новине" и РТ РС били истраживачки настројени до доласка садашње власти, а након тога су постали слијепи послушници - оцијенио је Зукић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.