Ојачати контроле или слиједе посљедице

Брисел - Европска комисија упозорила је данас земље западног Балкана да ојачају миграционе контроле због раста броја лажних азиланта у земље ЕУ, јер ће у супротном бити посљедица по безвизни режим, јавиле су агенције.

- Масован прилив људи, који без икаквог реалног разлога за упућивање захјева за међународну заштиту, изазива блокаду и ствара озбиљне проблеме за функционисање азилантских система у бројним чланицама европског блока - рекао је Микеле Ћерконе, портпарол европског комесара за унутрашње послове Сесилије Малмстром.

Упозоренје Малмстромове објављено је након што су министри унутрашњих послова Њемачке, Француске, Белгије, Луксембурга, Aустрије и Холандије упутили писмо Европској комисији у којем врше притисак за покретање процеса за брже усвајање прописа којим се омогућава поновно увођење виза у одређеним ситуацијама.

“Веома смо забринути”, рекао је Ћерконе, додајући да је велика већина захтјева за азил неоснована, јер је, углавном, ријеч о “економским мигрантима, а не азилантима”.

Он је нагласио да је либерализација визног режима била велико достигнуће и слобода, али да је потребно да је прати и одговорност.
Ћерконе није желио да издвоји ниједну земљу, јер се, како каже трендови и бројке мијењају, али да забрињава ситуација у пет земаља које морају употријебити велику енергију и ријеше овај проблем.

Европска комисија је од балканских држава затражила да појачају излазне контроле, побољшају дијалог са својим грађанима и да наставе са интеграцијом мањинског становништва, посебно Рома.

Одговарајући на питање да ли очекује од царинског полицијаца у Србији да из аутобуса избаце Роме који са уредним документима желе у ЕУ, јер се очигледно ради о хуманитарном проблему, Ћерконе је рекао да се од земаља западног Балкана очекује да ријеше тај проблем.

Повећање броја тражилаца лажних азила разлог је писма које су министри Aустрије, Белгије, Француске, Холандије, Луксембурга и Њемачке упитли Европској комисији у којем траже могућност суспензије безвизног режима за неке земље западног Балкана, а зна се да је ријеч о Србији и Македонији.

Ова суспензија се може увести на шест мјесеци.

Њемачки политички аналитичар Aлександра Штиглмајер каже да није фер да сва одговорност пада на земље западног Балкана, имајући у виду нови њемачки Закон о тражиоцима азила који омогућује дугу процедуру.

Она је појаснила да, према том закону, сваки политички азилант ужива три мјесеца док траје испитивање његовог досјеа, јер има квалитетан смјештај, здравствену заштиту, школовање дјеце и новчану накнаду у висини њемачке социјалне помоћи.

Уколико захтјев буде одбијен, каже Штиглмајерова, тражилац азила наредних пет мјесеци има иста права, док његов предмет не буде ријешен на вишем суду.

- Није фер да се сва одговорност скреће на земље западног Балкана, ако је очигледно да је систем у Њемачкој такав да процедура дуго траје. Требало би знатно скратити процедуру за тражиоце азила из земаља западног Балкана. То би ријешило проблем само по себи - сматра Штиглмајерова.

Она каже да је Белгија процедуру за тражитеље азила из земаља западног Балкана скратила на само 15 дана.

Међународна организација за заштиту људских права “Aмнести интернешнел” саопштила је да против примјене унапријед утврђене политике за рјешавање проблема азиланата.
Званичник “Aмнести интернешнела” Aнелиз Балдачини рекла је да су људи на Балкану суочени са бројним дискриминацијама, те да су Роми често изложени “веома реалним дискриминацијама и да не би требали бити одбијани под ознаком “лажни азиланти”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.