ОХР на врху пирамиде хаоса

Република Српска чврсто подржава Дејтонски мировни споразум и уставни поредак БиХ.

Српска дјелује с циљем очувања Дејтона.

Високи представници руше и Устав и демократију. ОХР је годинама већ извор дестабилизације и мора бити затворен. Бошњаци одбијају унутрашњи дијалог, игноришући на тај начин и ставове Савјета безбједности Уједињених нација (УН). 

У тим "поднасловима" крије се црвена нит која од 2009. до данас прожима 33 извјештаја Републике Српске који су из Бањалуке, са потписима премијера и републичког предсједника, послати на адресу Савјета безбједности с циљем да се свијету предочи права слика стања у БиХ.

Анализе, које два пута годишње буду послате у Њујорк, поново су испливале у жижу јавности након што је из Сочија одјекнуло да ће Русија, као стална чланица Савјета која је преузела предсједавање, на сједници крајем октобра у фокус ставити управо извјештај из Српске.

Русија је, наиме, и посљедњих година колегама у Савјету стављала до знања да, осим анализа ситуације у БиХ иза којих стоји високи представник, имају пред собом и акт који шаље Српска.

Не кријући да то до сада, ипак, није "пуно пило воде", аналитичари сматрају да би ситуација овај пут могла да буде далеко повољнија по Српску из чијих извјештаја је, како су подвукли, јасно за шта се залаже њен политички врх, а ко минира међународна правна акта, домаћи консензус и унутрашњи дијалог.

Прва упозорења

Високи представник је институција коју су стране потписнице Анекса десет  Дејтонског споразума, међу којима и Република Српска, овластиле да дјелује као координатор међународних активности у погледу цивилних аспеката споразума и помаже странама у њиховим напорима. Тај анекс дефинише стриктно ограничен мандат на основу којег високи представник има овлашћење да учествује у тим активностима и да прати, одржава тијесан контакт са странама, помаже, учествује на састанцима и извјештава.

Мандат високог представника у тим потписаним оквирима не садржи ни назнаку овлашћења да доноси одлуке које су обавезујуће по владе и грађане у БиХ. Међутим, од 1997. године високи представник присваја, без икаквог правног образложења, бонска овлашћења на основу којих влада и кажњава одлукама, чиме, на шта републичка власт упозорава још од првог извјештаја Српске о стању у БиХ, написаног 2009. године, увелико прекорачује мандат који му је дат Дејтоном.

У првом извјештају Српске је, наиме, скренута пажња на договоре домаћих лидера и повучене потезе који уливају наду да слиједе бољи дани за БиХ након, између осталог, споразума у Пруду и Бањалуци. У том акту под називом "Како међународна заједница може на најбољи начин да подржи континуирани напредак" је упозорено да је унутрашњи договор доведен у опасност од оних са стране који желе интервенционизам и тако поткопавају темељ дугорочног мира и стабилности БиХ.

- Умјесто да подрже покушаје изабраних лидера БиХ да раде кроз процедуре установљене Уставом БиХ, они желе непосредну страну интервенцију, намјеравајући да остваре циљеве примјеном императивних овлашћења против демократски изабраних власти и уставних институција БиХ. Они оправдавају овакве поступке тиме што покушавају да створе лажну перцепцију да се односи унутар БиХ налазе у кризи - наведено је на самом почетку првог извјештаја.

Надаље, званичници Српске су подсјетили чланице Савјета безбједности да је Мирослав Лајчак најавио своју оставку на функцију високог представника.

- Влада жели да изрази своје поштовање напорима које је амбасадор Лајчак учинио током свог мандата. У исто вријеме, његова најава пружа сјајну могућност да Савјет и друге чланице међународне заједнице пажљиво сагледају тренутну ситуацију у БиХ, у тренутку када Савјет разматра питање да ли нови високи представник треба да буде именован - пише у документу.

Подсјећа се и на чињеницу да је Уставни суд БиХ 2006. године донио одлуку да се употребом императивних овлашћења високог представника приликом смјењивања јавних службеника крши Устав БиХ.

- Високи представник је на одлуку Уставног суда БиХ одговорио доношењем одлуке којом се поништава одлука Уставног суда, отишавши на тај начин још даље - истакнуто је у првом извјештају Српске, уз нагласак да су такав систем рада оштро критиковали Савјет Европе и Венецијанска комисија.

Са данашњег становишта и спора о томе да ли је Кристијан Шмит прави или лажни високи представник јер, како Српска тврди, није именован у складу са процедурама у УН, занимљив је један детаљ из првог извјештаја.

- Постављење високог представника захтијевало би резолуцију Савјета безбједности. Анекс десет Дејтонског споразума предвиђа резолуцију Савјета за именовање високог представника. Високи представник је прихватио у Писаним запажањима Европском суду за људска права да "именовање високог представника мора да потврди Савјет безбједности УН" - наведено је у поглављу извјештаја Владе Српске уз опаску да они који пружају подршку европској будућности за БиХ, Дејтонском споразуму и владавини права треба да подрже и престанак мандата високог представника и бонских овлашћења.

Правосуђе и имовина

Први извјештај Владе је, наиме, својеврсни темељ свих осталих све до данас. Већ у наредном је упозорено на опструкције од стране високог представника Валентина Инцка легитимног напретка домаћих званичника и промјене у вези са условима из плана "пет плус два" за затварање ОХР-а. Појављује се и питање имовине које је једно од горућих и у 2025.

- Оставка Лајчака и именовање Инцка као новог високог представника у марту 2009. отворило је нов пут политици робусне интервенције за примјену на терену. Лајчак није желио да учествује у интервенционистичком плану и прије подношења своје оставке упозорио је на његову опасност - пише у извјештају.

Свјетским званичницима је предочено и како је дошло до једног заокрета.

- Када су три водеће политичке странке у БиХ постигле компромис, који је ПИК подржао, у погледу рјешавања питања подјеле имовине, очекивало се да ће ОХР подржати примјену споразума. Иако је Лајчак подржао споразум, од његовог одласка ОХР необјашњиво подржава одлуку лидера СДА Сулејмана Тихића да од њега одустане - наведено је у извјештају, гдје је појашњено и због чега су пропали преговори у Бутмиру те 2009.

И у трећем извјештају фокус је на високом представнику и незаконитим потезима које повлачи, а уз документ је приложен и Анекс десет Дејтонског споразума у којем су дефинисана права високог представника, став Владе о његовим одлукама те став Владе у погледу одржавања референдума и фамозних "пет плус два" корака за затварање ОХР-а у одумрлом стању.

- Влада позива све посматраче да прочитају Анекс десет и запитају се које одредбе дају овлашћење високом представнику да одлуком усваја и укида законе, преноси надлежности заштићене Уставом или кажњава појединце без права процеса или права на жалбу - пише у извјештају републичке Владе, истичући да се сваким другим тумачењем крши аутоматски и Анекс четири (Устав БиХ) и Анекс шест (Гаранција људских, грађанских и политичких права).

У овом дијелу се истицала и сарадња на питању ратних злочина, а у фокусу је и најава референдума у случају да високи представник настави да намеће законе употребом бонских овлашћења, а у складу са закључцима НСРС од октобра 2009.

Током наредних година, од 2010. до 2020, Српска је у извјештајима, махом у првим редовима, указивала на значај Дејтонског споразума и референдума као начина за провјеру мишљења грађана о важним питањима, подсјећајући на неуспјеле покушаје високог представника да добије бланко подршку за своје поступке од Савјета безбједности УН.

У једном од њих је указано да су лидери успјели и да се договоре о формирању власти и осталим тешким питањима тек када је постало јасно да високи представник неће наметнути рјешење, а као питање/проблем почињу да се појављују и институције правосуђа на нивоу БиХ и генерално резултати рада тог прегломазног бирократског апарата.

Заговарана је реформа правосуђа, упозоравано на џихадистичке пријетње те блокаде договора о државној и војној имовини. Истицано је и да је Република Српска водећа у интеграцијама ка ЕУ, али да је свима јасно да са ОХР-ом нема те европске будућности.

Након одлуке Уставног суда БиХ о неуставности 9. јануара - Дана Републике фокус је стављен и на погубно дјеловање СДА и чињеницу да стране судије у том суду морају да буду замијењене домаћим стручњацима. 

У "јубиларном", 20. извјештају дата је опречна анализа дејтонског система, уз тврдње да је Српска за Дејтон и пуни суверенитет БиХ, уз сталне захтјеве за укидање ОХР-а и одустајање од тзв. бонских овлашћења.

- Високи представник је прије извор, него рјешење проблема у БиХ - један је од закључака, уз навођење да то признају и неки Инцкови претходници.

У новој декади је, између осталог, упозорено да СДА никада није прихватила Дејтон, који није привремени акт, те да нови високи представник не смије да буде именован.

Међутим, у БиХ је стигао Кристијан Шмит.

- Упркос тврдњама неких земаља да је њемачки политичар Кристијан Шмит нови високи представник у БиХ, он није легално именован на ту позицију. Неће бити новог високог представника док се о томе не сложи Савјет безбједности УН. Савјет за имплементацију мира (ПИК) је ад хок група држава и организација без оснивачког акта, без надлежности или било каквих правних овлашћења - истакнуто је у једном од новијих извјештаја Владе из које до данас упозоравају да нико до "Шмита и шачице његових присталица у међународној заједници није нанио више штете владавини права у БиХ", кршећи суверенитет БиХ и демократске процедуре из Устава и закона.

Истрајност

Професор геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву Срђан Перишић истиче да извјештаји показују да Српска истрајава на томе да ОХР дјелује антидејтонски јер посеже за такозваним бонским овлашћењима.

- Република Српска то потенцира годинама, а посебно од оног момента када је и Русија почела да се супротставља тој политици ОХР-а и када је први пут издвојила мишљење. На тај начин је дала снагу Српској да говори о стварној ситуацији у БиХ, да је она неуставна и да су сви високи представници, били легални или не, рушили тај дејтонски поредак и БиХ одузимањем надлежности Републици Српској - истакао је Перишић за "Глас".

Да је Српска у праву, потврђује то да дуже од деценију и по истрајава на томе и гура то питање у врх свјетског дневног реда преко Савјета безбједности.

- То истрајавање може донијети резултат, али уз ослонац на руску спољну политику. На срећу, Српска има два савезника - Русију као спољни фактор и сам српски народ у Српској као унутрашњи фактор. Та комбинација слути на успјех и опстанак Српске - закључио је Перишић подсјећајући да ће Русија 31. октобра представити свијету ставове Српске.

Да у Русији сматрају да је главни генератор кризе у БиХ нелегитимни високи представник Кристијан Шмит, поручио је и амбасадор Руске Федерације у БиХ Игор Калабухов.

- Ако би било сагласности у међународној заједници за регуларну процедуру именовања ове битне фигуре у реализацији имплементације споразума, мислим да би сада било знатно лакше, зато што је позиција Руске Федерације увијек за мотивацију компромиса, договора и уговора између страна у БиХ, а не некаквог наметања одлуке упркос позицији домаћих лидера и странака - рекао је Калабухов медијима.

Шта су бонска овлашћења

ОХР је, наиме, саставни дио БиХ готово од њених нових темеља, ударених у Дејтону 21. новембра 1995, а свечано потписаних 14. децембра исте године у Паризу.

У Лондону је 8. и 9. децембра 1995. засједала Конференција за спровођење мира с циљем да мобилише међународну заједницу. Један од закључака био је формирање Савјета за спровођење мира (ПИК). Савјет се на министарском нивоу састао још пет пута. Најпознатија је Бонска конференција у децембру 1997. године, гдје су донесени закључци који се тичу високог представника, односно та бонска овлашћења која су користили да доносе амандмане на уставе, законе, смјењују функционере и забрањују им учешће на изборима, одузимају права и лична документа без права на жалбу.

Високи представници су се, почев од Карла Вестендорпа, Волфганга Петрича, Педија Ешдауна, Кристијана Шварц-Шилинга, Мирослава Лајчака и Валентина Инцка, позивали на, како је написано у Информацији о неуставној трансформацији дејтонске структуре и утицају на права Српске, усвојеној у Народној скупштини, неправну измишљотину - бонска овлашћења.

Кризна група

Докле се ишло са покушајима да се чак онемогући Српској да представи своје виђење стања, показује детаљ из 2010, када се Бериз Белкић, тада замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, обратио Уставном суду БиХ тражећи да прогласи други извјештај Владе неуставним. Суд је, ипак, потврдио да Влада има право да извјештава Савјет безбједности о ситуацији у БиХ.

Цитирани су и дијелови из извјештаја Међународне кризне групе.

- Бошњачке странке, нарочито СБиХ и СДП, које сматрају ОХР својом главном преговарачком превагом, неће пристати на испуњавање циљева потребних за његово затварање до договора о уставној реформи. Бошњачке странке неће пристати на приједлог о државној имовини све док РС не пристане на уставну реформу - поручено је из Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.