ОЕБС забринут због кампање против правосуђа и негирања злочина

БAЊAЛУКA - Организација за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС) изразила је забринутост због недостатка политичке подршке процесуирању предмета ратних злочина, што се може видјети у кампањама напада на правосудне институције, уплитања у поступке, покушајима подривања реформи правосуђа и законодавства, те у негирању ратних злочина утврђених правоснажним пресудама.

Организација наводи да је политизација и пат позиција у вези са кључним аспектима регионалне сарадње у предметима ратних злочина између БиХ, Србије, Хрватске и Црне Горе велика препрека напретку у рјешавању тих предмета.

Посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Душанка Мајкић изјавила је да је ОЕБС препознао суштинске проблеме у процесуирању ратних злочина.

- Очекује се низ оптужница које би требало да буду подигнуте против Бошњака. Видјели смо шта се деси када се главни тужилац БиХ усуди да помене покретање оптужница. Цијела Федерација се подигла како би се на то мјесто поставили подобнији људи који ће наставити да бране интересе Бошњака - истакла је Мајкићева.

Она је додала да треба омогућити да се ратни злочини једнако процесуирају код сва три народа и да је недопустиво да се захваљујући политичком дјеловању лидера из ФБиХ константно процесуирају Срби.

На представљању извјештаја ОЕБС-а "Постизање правде у БиХ - Процесуирање предмета ратних злочина од 2005. до 2010. године", у тој организацији су изразили разочарење и због недовољног спровођења Државне стратегије за рад на предметима ратних злочина у БиХ.

Они сматрају да је кључни елемент за њено успјешно спровођење преношење вођења поступка у мање сложеним предметима правосуђу ентитета, што ће Тужилаштву и Суду БиХ омогућити да своје ресурсе посвете сложенијим предметима.

Истраживање ОЕБС-а показује да је једна од највећих посљедица проблема у расподјели предмета ратних злочина то што Суд БиХ и Тужилаштво нису на ефикасан начин остварили циљ предвиђен Државном стратегијом, који од њих захтијева да се усредсреде на процесуирање "најодговорнијих починилаца", односно да им то буде приоритет.

У извјештају се наводи да највеће проблеме представља сложен и фрагментиран законски оквир за процесуирање ратних злочина и подсјећа да је спровођење стратегије један од најважнијих циљева које је поставио Савјет за примјену мира да би био затворен OHR.

Aутори извјештаја осврћу се и на неусаглашену примјену материјалног права у предметима ратних злочина, што нарушава принцип једнакости грађана пред законом и различитим судовима у БиХ.

Правни експерт Крстан Симић казао је јуче "Гласу Српске" да извјештај ОЕБС-а показује да Тужилаштво БиХ не може да поднесе сав терет ратних злочина и да је тај концепт преамбициозан.

 - Надлежност за ратне злочине треба да остане у оквиру редовних судова, а Суд БиХ какав данас постоји евентуално би могао да прерасте у другостепени суд по жалбама у предметима у вези са ратним злочинима - рекао је Симић и додао да би ова идеја могла да буде дио предстојећих разговора о реформи правосуђа.

Врховни суд

У извјештају ОЕБС-а препоручено је и да се озбиљно размотри успостављање врховног суда БиХ као суда посљедње инстанце.

Тај приједлог подржала је и предсједник Суда БиХ Медџида Кресо која је присуствовала презентацији извјештаја. Она је казала да његовим постојањем не би били доведени у ситуацију да Суд у Стразбуру одлучује о погрешној примјени материјалног права. Представници власти РС раније су категорички одбацили могућност оснивања врховног суда БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.