Oдобашић: Институт је правна накарада коју треба реорганизовати

Сарајево - Бивши службеник Института за нестала лица БиХ Јасмин Одобашић изјавио је Срни да је овај институт "правна накарада" коју треба реорганизовати и реформисати како би коначно почела да ради свој посао.

Одобашић је рекао не зна да ли у оквиру овог института постоји "параинститут" и да то треба процијенити, али да начин рада указује на то да нема обједињеног Института када је у питању документација.

Он је подсјетио да је годинама уназад критиковао Институт зато што је тадашњи члан Колегијума Милан Богданић донио документацију Републике Српске у сједиште у Сарајеву, у Улици Хамдије Ћемерлића, док је члан Колегијума Амор Машовић је документацију бивше федералне Комисије за тражење несталих оставио у Предсједништву у ранијим просторијама, а члан Колегијума Марко Јуришић је документацију ХВО-а, коју је покривала комисија из Мостара, задржао и до данас.

Зато је смијешно, каже овај стручњак за тражење несталих, постављати питање да ли постоји обједињена институција односно, са тог аспекта, заједнички Институт.

"Када су у питању одвојене просторије никаква тајна није да Машовић има двије директорске канцеларије, да понајвише времена проводи у оној која је смјештена у Предсједништву БиХ, почесто да ништа не ради, али и да се склони од породица која врши притиске, а ништа другачије није ни са чланом Колегијума из реда хрватског народа кога, углавном, нема на послу", рекао је Одобашић.

Он је упитао како се може направити заједничка централна евиденција несталих особа, ако није обједињена дотадашња документација. "Како истражиоци могу ићи на терен и тражити некога, ако не постоји централна евиденција несталих", пита Одобашић.

Према његовој оцијени, Институт је правна накарада коју треба, не данас, не јуче него од дана оснивања реорганизовати, реформисати, довести квалитетне стручне кадрове и натјерати сва три директора да сједе сваког тренутка у центру Института гдје се породице могу обратити, питати и замолити за помоћ.

Објашњавајући разлоге необједињавања документације, Одобашић је рекао да се дио документације, нажалост, чува како "они други" не би могли да имају увид шта је ко радио.

Он је рекао да је Институт недавно изашао са податком да на њиховим евиденцијама има више од 900 живих људи.

"Можда се евиденција крије ван центра Института зато што је катастрофална, неажурна, никад обрађена, можда је и то разлог што не желе да је обједине", навео је Одобашић.

Напомињући да комисије постоје од Дејтона, односно 22 године, и да никада није урађена централна евиденција, Одобашић је рекао да њене чланове треба упитати на основу чега раде и троше огроман новац који БиХ издваја.

Он каже да се не слаже са тврдњама српских представника који кажу да се не траже српске жртве, већ само бошњачке и хрватске.

"Када се изађе на терен и ископа гробница често се не зна ко је жртва. Али, проблем је у томе што су на један лош, накарадан начин формирана одјељења, па једно одјељење не тражи нестале припаднике другог народа", рекао је Одобашић.

Он је као примјер навео да четири Бошњака раде у одјељењу у Бихаћу, на чијем простору има много несталих Срба, а да није ниједан пронађен, исто као и у Бањалуци гдје раде четири Србина, а нису пронашли ниједног несталог Бошњака у Котор Варошу. "У Тузли ради седам људи, од којих ниједан Србин, а не знам да ли су нашли иједног Србина", рекао је Одобашић.

Он је навео да у Институту ради 15 припадника српског народа који имају задатак да траже нестале Србе и којима треба поставити питање шта раде и зашто немају резултате.

Предсједавајући Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић изјавио је Срни да у згради Предсједништва БиХ, у Улици Мусала број девет, у Сарајеву постоји "параинститут" овог института, односно канцеларије које се воде као правни субјект и у коме се ради мимо легалних институција.

"Тај параинститут узрок је многих зала. Из њега је изашло много докумената иза којих не би смио да стоји Институт за нестала лица БиХ", рекао је Мишић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.