Однос Хрватске према Јасеновцу и жртвама усташког зло

Хрватска стигла на раскрсницу и крајње вријеме да одлучи хоће ли заиста кренути у Европу или ће остати да тапка у мјесту, славећи најмрачнији период своје историје

ДA хрватски предсједник Стјепан Месић чује само оно што жели да чује, доказао је и недавним, назовимо га неспоразумом послије састанка са предсједником Србије Борисом Тадићем. Подсјетимо, хрватска гласила су објавила да су се двојица предсједника, поред осталог, договорили и то да теме из Другог свјетског рата, укључујући и монструозни усташки логор смрти Јасеновац, једном за сва времена оставе иза себе. Месићеве тврдње демантовао је Тадићев кабинет, упозоривши да је предсједник Србије колеги из Хрватске рекао да се Јасеновац и друга стратишта не смију заборавити, као и да се они који су починили злочине морају наћи пред лицем правде. Како је онда Месић закључио да Тадића баш и не интересује Други свјетски рат, Јасеновац, Јадовно и сва друга стратишта широм Независне државе Хрватске, на којима су страдале стотине хиљада невиних људи, жена и дјеце, само због имена српског и вјере православне? Најновију политичку подвалу са Пантовчака добро упућени кругови у Српској сматрају очекиваном и, рекло би се, разумљивом. Хрватска је, тврде наши извори, стигла на раскрсницу и крајње је вријеме да одлучи хоће ли заиста кренути у Европу или ће остати да тапка у мјесту, славећи најмрачнији период своје историје. Мишљење је то и професора историје на бањолучком Филозофском факултету Ранка Пејића, који је још једном подсјетио на чињеницу да се Хрватска два пута у прошлом вијеку срећно извукла и избјегла одговорност за монструозне злочине. - У оба свјетска рата Хрватска је стајала на страни сила зла, да би тек пред крај сукоба промијенила страну. Вријеме је да се то једном промијени и да Хрватска призна да је у њено име, у не тако давној прошлости, почињен један од најстрашнијих злочина у историји човјечанства - поручио је професор Пејић. Према његовим ријечима, то признање и преузимање одговорности за злочине, почињене од стране њиховог народа и у њихово име, требало би пред Хрватску поставити као један од услова за пријем у Европску унију. Несхватљиво је да антифашистичка Европа, наставио је професор Пејић, под своје скуте прима државу, која и данас користи симболе из времена фашизма. Треба ли, упитао је професор Пејић, Европи један такав шамар? Слично мисли и предсједник Извршног одбора Удружења "Доња Градина - Јасеновац", професор доктор Владимир Лукић, нагласивши да га Месићеви и ставови других хрватских званичника уопште не изненађују. Нису они једини у Хрватској, који, наводи Лукић, исто мисле још од 1945. године. - Јасеновац је најбољи примјер за то. Када су усташе видјеле да губе рат, било им је јасно да би их Јасеновац могао пуно коштати, па су кренули са масовним уништењем и прикривањем трагова. Оно што је најгоре у цијелој причи јесте чињеница да се Јасеновац и послије Другог свјетског рата упорно "гурао под тепих" и свјесно прикривао - упозорио је професор Лукић. Колико је данашња Хрватска заиста антифашистички настројена, наставио је он, најбоље се може закључити средином маја сваке године, на обиљежавању годишњице страдања припадника хрватских оружаних снага код Блајбурга. Професор Лукић нагласио је да су у Блајбургу страдали и бројни "творци" Јасеновца, Јадовна и других стратишта из периода Другог свјетског рата, које савремена Хрватска, што свјетовна, што духовна, данас оплакује и назива мученицима. Не говори ли то довољно о свему, запитао је професор Лукић? Крајње је вријеме, сматра он, да се једном за сва времена стави тачка на пребројавање жртава и вагање злочина, али и да се каже права и потпуна истина о свему што се десило у име Независне државе Хрватске и хрватског народа. A десило се, забиљежила је историја - зло, које је на својој кожи својевремено осјетио и предсједник републичког Удружења бивших логораша из Другог свјетског рата Гојко Кнежевић. Он се оштро успротивио најновијим покушајима ревизије историје и подсјетио да је био само једно од десетина хиљада малишана, који су прошли кроз концентрационе логоре НДХ и да се то, једноставно, не смије заборавити ни оставити "ад акта", како то прижељкује Стјепан Месић и њему слични. - Срамота је да толико година послије Другог свјетског рата, ми још чекамо признање, извињење и правично обештећење од Хрватске - закључио је Кнежевић. Д. МAЈСТОРОВИЋ О ИЗВИЊЕЊУ Професор Ранко Пејић разочаран је недавним извињењем предсједника Србије Бориса Тадића, упућеног хрватском народу. Према његовим ријечима, извињење би имало смисла, када би исто услиједило и са хрватске стране, која има далеко више разлога да се извињава српском народу. Aко ништа друго, поручио је Пејић, жртве Јасеновца заслужиле су више од извињења, а Хрватској, судећи према изјавама њених званичника, не пада на памет да се извињава због тога. Зар то није почетком деведесетих пред хрватском дијаспором у Aустралији поручио управо Стјепан Месић?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.