Одговори на упитник Европске комисије непрецизни, површни и понављају се

Бањалука, Брисел - Европска комисија није потпуно задовољна одговорима које су различити нивои власти у БиХ недавно послали на упитник, сазнају “Независне”.

Како нам је речено, одговори су често “послагани” без међусобног координисања различитих нивоа, у дијелу случајева примијећено је да су одговори “преписани”, односно “copy-пастовани” из званичних докумената без пуне логичке везе између параграфа, а у више наврата нису јасно дефинисане надлежности појединих органа, односно описано њихово дјеловање.

Примјера ради, у питањима у којима је Европска комисија жељела сазнати шта БиХ чини како би реформисала јавну управу, и државни и ентитетски органи су се у својим одговорима реферисали на заједничку стратегију на нивоу БиХ, а очигледно нису међусобно “искоординисали” одговор, како не би долазило до непотребних понављања. Један од бројних примјера је у питању 247. у секцији политичких критеријума, које се односи на владавину права. Сва три нивоа власти су поменула неколико радионица и семинара које је организовала Европска комисија, а да очигледно нису прочитали одговоре других органа. Тако је, на примјер, државни ниво написао: “Прве конзултације одржане су у Фојници од 4. до 6.6.2008. године, а друге у Брчком од 28. до 29.4.2009. године. Непосредно након што је Вијеће министара усвојило Извјешће о проведеним конзултацијама, одржане су још једне конзултације у Мостару од 26. до 27.5.2009. године”, док су у РС написали: “Тим развојног програма УНДП-а организовао је у Фојници консултације на којима је учествовало преко 100 представника цивилног друштва и институција власти. Затим су организоване консултације у априлу 2009. године у Брчком и у мају исте године у Мостару”. Ово је примјер гдје механизам координације није “искоординисао” одговор, како не би долазило до непотребних понављања, односно различити нивои су одговоре само “прилијепили” и послали Комисији.

Осим тога, на примјер, иако је Реформска агенда усвојена као јединствен документ, који су потписала сва три нивоа власти, сваки од нивоа се позива на тај документ одвојено, иако је његова намјера била да пружи јединствену цјелину на сет реформи које ће бити предузете у БиХ, што европским експертима не само да отежава схватање како БиХ намјерава спровести реформе, него и показује како различити бх. нивои заједно “функционишу”.

Други низ проблема односи се на читав низ непрецизности, гдје је на веома важна питања површно одговорено. Илустративан примјер су питања која се односе на надлежности уставних судова, гдје сваки од нивоа описује надлежности уставних судова на својој територији, а не говори на који начин се Уставни суд БиХ може умијешати у одлуке ентитета. Само је истакнуто да је надлежност дефинисана законима и прописима, без навођења шта то конкретно значи.

Ово је урађено вјероватно како би се избјегле расправе о улози Уставног суда БиХ и спорним питањима у вези с којима се ломе политичка копља у БиХ, међутим Европску комисију ће сасвим сигурно занимати тачни и конкретни одговори.

Други примјер је гдје је Европску комисију интересовало како је ријешено питање имунитета политичара. У РС, тако, истичу да је високи представник наметнуо Закон о имунитету РС, али да нису дефинисане одредбе како се имунитет укида, док су у ФБиХ истакли да је према њиховом Закону о имунитету укидање имунитета прописано, па није јасно да ли је високи представник дјеловао различито у РС у односу на постојећи закон из ФБиХ.

За разлику од непрецизности, недоречености, површности и понављања у већини питања, постоје и другачији примјери, гдје се поједини одговори превише детаљишу. Примјера ради, у одговору на питање 162. могу се пронаћи овакве реченице: “Закон о ВСТВ-у ('Службени гласник БиХ', број 25/2004, 93/2005 и 15/2008), чланом 3. прописује да ВСТВ као независни и самостални орган има задатак да осигура независно правосуђе, те на основу члана 17. именује, судије, тужиоце, додатне судије, судије поротнике, против којих прима притужбе, проводи дисциплински поступак, доноси дисциплинске мјере и проводи их и одлучује о жалбама у дисциплинском поступку”.

У Прес-канцеларији Делегације ЕУ нам кажу да недоречености и непотпуности у одговорима нису неуобичајена појава.

“На основу искустава других земаља које су прошле кроз овај процес, није неуобичајено имати накнадне размјене или тражити додатне информације док се све информације које је Европска комисија примила од земље која аплицира за чланство не оцијене као задовољавајуће”, навели су они, уз напомену да ће Комисија припремити мишљење о захтјеву БиХ за чланство када буде имала потпуну слику.

“Суштина процеса припреме мишљења није у временском оквиру, него у квалитативном напретку. Земље чланице ЕУ требају видјети да БиХ пролази кроз процес промјена у свим областима које се односе на критеријуме за чланство у ЕУ, нарочито управљање и владавина права. Стратегија Европске комисије за западни Балкан јасна је у овом погледу: ако БиХ настави с одрживим реформским напорима, ЕУ ће позитивно гледати на одобравање кандидатског статуса онда када се испуне услови. Зато је од суштинске важности да БиХ покаже да се реформе усмјерене ка ЕУ усвајају и проводе у међувремену”, појаснили су они.

Подсјећања ради, Денис Звиздић, предсједавајући Савјета министара, је на церемонији у Сарајеву 28. фебруара у присуству чланова Предсједништва БиХ и комесара за проширење Јоханеса Хана предао одговоре на упитник Жан-Клоду Јункеру, предсједнику Европске комисије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.