Одбрана: Нема доказа о убиствима у Грабовици

Хаг - Одбрана бившег команданта Главног штаба Војске Републике Српске генерала Ратка Младића данас је у наставку унакрсног испитивања свједока Елведина Пашића пред Хашким трибуналом указивала да нема доказа да су почетком новембра 1992. године у школи у Грабовици, општина Котор Варош, извршена убиства, преносе агенције.

Елведин Пашић је први свједок тужилаштва у предмету генерала Младића.

У вријеме догађаја о којима је свједочио, имао је 14 година.

Сада живи у Америци, гдје су му и мајка, сестра и брат, а оца је посљедњи пут видио у Грабовици.

Свједок је рекао да су посмртни остаци његовог стрица пронађени 2007. године у Плицкој, а да се за оцем још трага.

Теза одбране је да, пошто нема лешева, нема доказа о убиствима у Грабовици.

Одбрана тврди да су настрадали муслимански мушкарци били учесници у борбама које су се у општини Котор Варош водиле од маја до новембра 1992. године, или да су, “ако се ишта догодило, то урадили цивили”.

Главни адвокат Бранко Лукић указао је на дио исказа свједока, у којем је он описао како га је на вратима аутобуса ножем напала једна жена, пријетећи да ће га заклати.

Пашић је улазио у аутобус којим су жене и дјеца из Вечића из Грабовице превезени до Травника, а помогао му је један војник.

Одбрана је у доказе предала документ гдје Мухарем Мензил изјављује да је његов син Неђад Мензил убијен у мјесту Дубоко, општина Котор Варош, а не у Грабовици, и документ којим Мунира Опакић из Хрваћана тражи да се њен син Шевал прогласи мртвим, наводећи да је он настрадао као припадник Територијалне одбране Котор Вароши приликом покушаја пробоја 3. новембра 1992. године у рејону Грабовице.

Према том документу, Шевал је, “заједно са већом групом сабораца, упао у четничку засједу и од тада му се губи сваки траг”.

У додатном испитивању, тужилац Камила Бајбелс је од свједока тражила да каже да ли је постојала разлика у третману села која су потписала изјаву о лојалности Србима и села чији су становници одлучили да се супротставе.

Пашић је рекао да становници села који су потписали изјаву уопште нису били безбједни током рата, а као примјер је навео село Дабовце, у којем је живјела његова сестра.

- Видјели смо да куће горе и да су људи одведени у Кожару. Елвир Лебовић, који је једини преживио, рекао је да су војници наредили да сви мушкраци изађу и све су их стрпали у амбар, пуцали и запалили амбар. Он је разбио прозор и побјегао и послије завршио са нама на Грабовици. Остали цивили, међу којима и моја сестра, су одведени - испричао је свједок.

Претресно вијеће касније ће донети одлуку по поднесцима одбране, која је јуче поднијела хитан захтјев за прекид суђења у трајању од шест мјесеци, због измјена смјерница у вези саслушања свједока који неће свједочити уживо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.