O случају Сејдић-Финци 21. јануара

Сарајево - За 21. јануар заказана је заједничка сједница Представничког и Дома народа Парламентарне скупштине БиХ на којој би требало да буду размотрени приједлози амандмана на Устав БиХ у вези са провођењем одлуке Европског суда за људска права у случају "Сејдић-Финци", а које су у парламентарну процедуру још 2012. године упутили чланови Парламентарне скупштине БиХ.

Амандмане којима се отклања дискриминација у избору делегата Дома народа и чланова Предсједништва БиХ крајем августа 2012. године доставили су посланици и делегати ХДЗ-а БиХ и ХДЗ-а 1990, посланик СНСД-а Милорад Живковић и делегат из СДС-а Огњен Тадић, те посланик СДА Амир Сарајлић и делегати ове странке у Дому народа.

Живковићевим, односно Тадићевим приједлогом предвиђено је да Дом народа парламента БиХ, умјесто досадашњих 15, има 18 делегата – шест из Републике Српске и 12 из Федерације БиХ /ФБиХ/.

При томе би шест делегата из Републике Српске чинило пет Срба и један из реда националних мањина или национално неопредијељених, а од 12 делегата из ФБиХ по пет би били Хрвати и Бошњаци, а два из реда националних мањина или национално неопредијељених.

Делегате из ФБиХ бирао би Парламент Федерације, а делегате из Републике Српске Народна скупштина Српске.

Када је ријеч о избору чланова Предсједништва БиХ, Живковићевим и Тадићевим приједлогом, који су идентични, предвиђено је да се три члана Предсједништва бирају непосредно – један са територије Републике Српске и два са територије ФБиХ.

У уставном амандману којим се третира избор чланова Предсједништва нема етничких одредница, чиме се свим грађанима БиХ, без обзира у ком ентитету живе, омогућава кандидовање за члана Предсједништва.

Бошњачки представници у парламенту БиХ предлагачи су амандмана на Устав БиХ према којем би се Дом народа Парламентарне скупштине БиХ састојао од 21 делегата, од којих би двије трећине били из ФБиХ и трећина из Републике Српске.

Од 14 делегата из ФБиХ по пет би припало Бошњацима и Хрватима, а по два мјеста су предвиђена за Србе и представнике осталих. Седам делегатских мјеста из Републике Српске попунила би четири представника Срба, те по један представник Бошњака, Хрвата и осталих.

Делегате из ФБиХ бирао би Дом народа федералног Парламента, а делегате из Републике Српске Вијеће народа Српске.

У образложењу амандмана у вези са избором Дома народа Парламентарне скупштине БиХ наводи се да се оваквим рјешењима уклања дискриминација према грађанима БиХ који не припадају ни једном од конститутивних народа, те дискриминација конститутивних народа јер се, према садашњим рјешењима, Бошњаци и Хрвати бирају из ФБиХ, а Срби из Републике Српске.

Чланови Предсједништва, према приједлогу парламентараца из СДА, бирали би се непосредно – два са територије ФБиХ и један са територије Републике Српске, при чему чланови Предсједништва морају бити из различитих конститутивних народа или реда осталих.

ХДЗ БиХ и ХДЗ 1990 предлагачи су уставног амандмана по којем би Дом народа убудуће чинила 24 делегата, од којих двије трећине из ФБиХ и трећина из Републике Српске.

Овим амандманом предвиђено је да се из ФБиХ у Дом народа БиХ бира по шест Хрвата и шест Бошњака, те по два представника Срба и грађана који се не изјашњавају као припадници једног од конститутивних народа.

Из Републике Српске у Дом народа БиХ било би делегирано пет Срба, те по један представник Хрвата, Бошњака и грађана који се не изјашњавају као припадници једног од конститутивних народа.

Укупно би у Дому народа било по седам делегата који представљају Хрвате, Бошњаке и Србе и три делегата из реда грађана који се не изјашњавају као припадници једног од конститутивних народа.

Делегате из ФБиХ бирао би Дом народа Парламента ФБиХ, а из Републике Српске Вијеће народа Српске.

Предлагачи сматрају да се оваквим рјешењем проводи одлука Европског суда за људска права у Стразбуру у случају "Сејдић и Финци", јер се у Дом народа уводе делегати који се не изјашњавају као припадници једног од конститутивних народа, али и да се обезбјеђује да се делегати из сва три конститутивна народа бирају из оба ентитета.

Када је ријеч о избор чланова Предсједништва, два ХДЗ-а предлажу посредан избор.

Парламентарна скупштина бирала би три члана Предсједништва између посланика у Представничком дому парламента БиХ, при чему би један члан био из Републике Српске, а два из ФБиХ. Предвиђено је да три члана Предсједништва не могу бити из истог конститутивног народа или из реда осталих.

Осим што су предвидјели начин избора чланова Предсједништва БиХ, ХДЗ БиХ и ХДЗ 1990 својим амандманом неке од досадашњих овлаштења Предсједништва, попут предлагања буџета БиХ, дају у надлежност Савјету министара БиХ.

Предсједништво БиХ би, према овом приједлогу, задржало овлаштења у вези са одређеним именовањима, те командовање Оружаним снагама БиХ, вођење спољне политике и представљање БиХ.

Савјет министара, односно Министарство правде БиХ су прије нешто више од годину дана дали суд о сва три предложена сета амандмана, оцјењујући оправданим доношење амандмана на Устав БиХ у сврху провођења одлуке Европског суда за људска права у Стразбуру у предмету "Сејдић и Финци против БиХ".

Наведене сетови амандмана разматрала је и Уставноправна комисија Представничког дома, при чему су амандмани ХДЗ-а БиХ и ХДЗ-а 1990 добили негативно мишљење.

Живковићев и амандман СДА који се односе на избор Дома народа добили су позитивно мишљење Комисије, за разлику од њихових амандмана који се односе на избор чланова Предсједништва БиХ.

Амандмани два ХДЗ-а били су на дневном реду Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ 6. децембра 2012. године и тада је закључено да се одгоде расправа и изјашњавање о негативном мишљењу Уставноправне комисије које су добили, те да се на посебној сједници размотри сет свих предложених амандмана на Устав БиХ.

За промјену Устава потребна је двотрећинска већина у парламенту БиХ.

Прије него што су наведена три сета амандмана на Устав БиХ достављена у парламентарну процедуру, рјешење за провођење одлуке Европског суда за људска права у случају "Сејдић и Финци" тражено је у оквиру парламентарне комисије формиране у ту сврху, али комисија није успјела да усагласи заједнички приједлог.

Договор о уставној реформи којом би се елиминисала дискриминација у избору Дома народа и Предсједништва БиХ до сада није пронађен ни на нивоу лидера водећих партија у БиХ, првенствено због разлика у ставовима странака из ФБиХ како треба провести одлуку Суда у Стразбуру.

Дерво Сејдић и Јакоб Финци тужили су БиХ Европском суду за људска права, јер им је као представницима ромског, односно јеврејског народа оспорено право да се кандидују за Предсједништво БиХ и Дом народа Парламентарне скупштине.

Према Уставу и Изборном закону БиХ, право да буду изабрани у Предсједништво БиХ и Дом народа имају само припадници три конститутивна народа.

Европски суд за људска права у Стразбуру донио је у децембру 2009. године одлуку у корист Сејдића и Финција и наложио БиХ да из Устава и Изборног закона отклони дискриминаторске одредбе према националним мањинама.

Према незваничним информацијама, нови састанак лидера политичких партија, прије свега из ФБиХ, на којем би било разговарано о рјешавању питања "Сејдић-Финци", требало би да буде одржан у понедјељак, 13. јануара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.