О изборима у Мостару одлучује Уставни суд БиХ

БАЊАЛУКА - Парламент БиХ има рок до 29. априла да према пресуди Европског суда за људска права из Стразбура измијени Изборни закон и омогући одржавање локалних избора у граду Мостару, а уколико то не уради до наведеног рока, Уставни суд БиХ у складу са пресудом има право да донесе правила по којима ће бити одржани избори.

Европски суд за људска права у Стразбуру, по тужби Мостарке Ирме Баралије против БиХ због дискриминације и немогућности да равноправно учествује у изборном процесу, донио је пресуду која је објављена и правоснажна од 29. октобра прошле године. Том пресудом Парламенту БиХ дат је рок од шест мјесеци да измијени законодавство и омогући одржавање избора у Мостару. Пошто је због пандемије изазване вирусом корона велико питање да ли ће се Парламент БиХ уопште састати до краја априла, а камоли измијенити изборно законодавство, то значи да ће Уставни суд БиХ одлучивати на који начин ће бити одржани избори у Мостару.

Наши саговорници из владајућих и опозиционих партија у Српској се слажу да је вишеструко погубна чињеница да ће Уставни суд БиХ доћи у ситуацију да преузме улогу парламента и креира законодавство, јер ће тиме бити грубо нарушено правило строге подјеле власти на извршну, законодавну и судску.

Шеф Клуба посланика ПДП-а и члан Одбора за уставна питања Народне скупштине РС Перица Бундало каже да је недопустиво то што у Мостару 12 година нису одржани избори и да је суд у Стразбуру у том погледу у праву, али истиче да је јако погубно што је законодавна надлежност дата Уставном суду.

- Чињеница је да је Парламенту БиХ остављен рок од шест мјесеци да измијени Изборни закон и да то није урађено. Чињеница је и да је тај рок поремећен актуелном ситуацијом изазваном вирусом корона, али с обзиром на јавно потпуно супротстављене ставове, прије свега највећих хрватских и бошњачких странака, није било реално очекивати да ће Парламент БиХ усвојити измјене изборног закона у вези са изборима у Мостару - каже Бундало.

Према његовим ријечима, иако се спорно питање не односи на Републику Српску, па се у Српској не може тражити ни кривац за недоношење потребних законских измјена, ова ситуација би дугорочно могла да изазове посљедице и у РС.

- Проблем је што се прави нови преседан и што се Уставном суду БиХ даје улога која му не припада и надлежности да преуређује правни и политички систем у БиХ - каже Бундало.

Делегат СНСД-а у Дому народа БиХ Душанка Мајкић каже да ни у којем погледу није добро што ће Уставни суд БиХ доћи у ситуацију да директно задире у законодавну сферу.

- Не могу да тврдим са сигурношћу, али с обзиром на досадашњу праксу тог суда, као и чињеницу да ради по правилима која је сам донио, умјесто по закону чије доношење блокирају бошњачки политички фактори, имам право да изразим бојазан да ће и евентуална одлука о начину избора у Мостару ићи наруку бошњачкој страни - каже Мајкићева.

Ешдаунова правила

Бивши високи представник у БиХ Педи Ешдаун у јануару 2004. године наметнуо је Статут града Мостара, а дио тог статута била су и посебна изборна правила за Мостар према којима је формирано шест изборних јединица - по три већински хрватске и бошњачке.

Међутим, хрватски одборници у мостарској Скупштини поднијели су апелацију Уставном суду БиХ уз образложење да један бошњачки глас вриједи више него хрватски, јер малобројније претежно бошњачке изборне јединице дају једнак број одборника као и претежно хрватске у којима има већи број бирача. Уставни суд је уважио апелацију и спорне одредбе прогласио неуставним, због чега у Мостару од 2008. године нису одржани избори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.