Фото: НС РС: Размотрено више приједлога закона
Бањалука - Народна скупштина Републике Српске размотрила је данас Приједлог закона о заштити природе, Приједлог измјена и допуна Закона о ревизији и Приједлог измјена Закона о девизном пословању.
Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Српске Сребренка Голић рекла је да се овим актом уређује обнова, заштита, очување и одрживи развој пејзажа, природних подручја, биљака, животиња и њихових станишта, земљишта, минерала и фосила, те других компоненти природе, које чине дио животне средине.
Голићева је, представљајући законска рјешења, нагласила да се Приједлог закона о заштити природе заснива на начелима високог степена заштите природе, одрживог коришћења и услова заштите природе.
"Законским одредбама регулисани су услови за прекогранични промет дивљим врстама, дефинисано је управљање заштићеним подручјем, као и начин коришћења тог подручја", прецизирала је Голићева.
Овим законом даје се могућност јединицама локалне самоуправе да проглашавају заштићеним поједина природна добра која се налазе на њиховом подручју.
Народна скупштина Републике Српске размотрила је Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о ревизији јавног сектора Републике Српске, којим се уређују циљеви и процес финансијске ревизије, као и провођење ревизије учинка.
Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија рекао је да су разлози за доношење овог закона садржани у потреби даљег развоја и подизања квалитета рада Главне службе за ревизију, а ради унапређења система управљања јавним средствима.
Овим приједлогом закона предвиђено је да се у случају изражавања негативног ревизорског мишљења о проведеној финансијској ревизији, копија дијела ревизорског извјештаја означеног под називом "Извјештај главног ревизора" обавезно доставља Галвном републичком тужиоцу Републике Српске.
Овим законским рјешењем на прецизнији начин се уређује правни статус Главне службе за ревизију, која је правно лице које се уписује у судски регистар код надлежног регистрационог суда, наводи се у образложењу овог приједлога закона.
Посланик СНСД-а Радмила Стојнић сматра да треба вршити ревизију јавних предузећа, али да је Главна служба за ревизију дужна сваке године да одреди број предузећа у јединицама локалне самоуправе који ће бити предмет ревизије.
Посланик СДС-а Љиљана Богдановић рекла је да се ова странка залаже за ревизију половања свих јавних предузећа у Српској сваке двије године.
Посланик ПДП-а Велимир Сакан рекао је да се ПДП залаже за провођење финансијске ревизије у неком временском периоду у свим јавним предузећима Републике Српске која располажу огромним природним и финансијским ресурсима.
Независни посланик Слободан Поповић сматра да је неопходно годишње извршити ревизију управљања јавним средствима и добрима у Српској, те обезбиједити независан рад Главне службе за ревизију.
Размотрен Приједлог измјена закона о девизном пословању
Народна скупштина Републике Српске размотрила је данас Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о девизном пословању, којим се желе поједноставити процедуре плаћања за послове обављене са иностранством.
Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија истакао је да се законом прецизира да се плаћање, наплаћивање и пренос по текућим и капиталним пословима резидената и нерезидената врши посредством овлаштене банке.
Он је нагласио да се законским рјешењима дефинише да се платним картицама не може вршити плаћање по капиталним пословима.
"Плаћање, наплаћивање и пренос по текућим пословима резидената и нерезидената пребијањем дугова и потраживања, уступањем потраживања, преузимањем дуга или другим облицима плаћања врши се слободно", рекао је Тегелтија, образлажући законска рјешења.
Он је напоменуо да се плаћање и пренос средстава ради стицања својине над некретнинама резидената у иностранству и нерезидената у Републици Српској врши слободно, уколико је уговор закључен у складу са прописима којима се уређују својинско-правни односи.
На захтјев Клуба посланика СДС-а у парламенту Српске дата је получасовна пауза.
Народна скупштина Републике Српске размотрила је данас Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о адвокатури Српске, којим се уводи првостепени и другостепени суд Адвокатске коморе.
Министар правде Републике Српске Горана Златковић истакла је да се законским рјешењима прецизира да дисциплински суд доноси одлуку о привремној забрани извршавања дјелатности адвоката, адвокатских приправника и стручних сарадника за правне послове.
"Законским рјешењима регулисано је да другостепени дисциплински суд одлучује по жалбама на одлуке првостепеног суда, као и које одлуке може донијети другостепени суд", рекла је Златковићева, образлажући законска рјешења.
Парламент Српске размотрио је и Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о нотарима, чији је циљ постизање већег степена функционисања нотаријата.
Златковићева је нагласила да се указала потреба да се измјенама и допунама важећег Закона пропишу нови дисциплински прекршаји.
"Прописане су мјере за одређена поступања нотара у вршењу нотарских послова, усљед којих нотар може бити подвргнут дисциплинској одговорности, али исто тако и нови разлози, усљед којих, ако буду наступили, нотар може бити разријешен дужности", појаснила је Златковићева.
Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија рекао је да Приједлог одлуке о дугорочном задуживању Српске за 2014. годину предвиђа максималан износ задужења од 254 милиона КМ ради обезбјеђења средстава за финансирање буџетских издатака у овој години.
Образлажући приједлог ове одлуке у парламенту Српске, Тегелтија је рекао да је одлуком предвиђено да се средства могу прибавити кредитним задужењима код Међународног монетарног фонда и Свјетске банке, емисијом дугорочних хартија од вриједности и кредитним задужењем код домаћих финансијских институција и друштава.
Он је додао да ће Влада Српске, у случају задуживања код ММФ-а, то реализовати продужењем и повећањем постојећег стендбај-аранжмана, за шта је Управни одбор ММФ-а већ дао одобрење на сједници одржаној 31. јануара.
Када је ријеч о условима овог начина задуживања, Тегелтија је рекао да тренутна каматна стопа за специјална права вучења износи 1,31 одсто.
У вези са задуживањем код Свјетске банке по основу операције за развојне политике, Тегелтија је рекао да је Српска обавила све претходне активности дефинисане од Свјетске банке, које представљају предуслове за одобрење овог задуживања.
Он је навео да ће се, приликом одлука о задуживању путем емисије дугорочних хартија од вриједности - обвезница, проводити процедуре и поступци дефинисани прописима који регулишу област тржишта хартија од вриједности.
Тегелтија је рекао да ће се приликом кредитног задуживања код домаћих финансијских институција и друштава проводити процедура јавних набавки средстава.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.