Нови високи представник Мирослав Лајчак посјетио Бању

У предстојеће разговоре политичких лидера потребно унијети више разума, а мање политикантства, нагласио Лајчак... За успјешан пут потребно и прихватање Српске, а не њено негирање, рекао Милорад Додик

МОДЕРAН устав је пријеко потребан БиХ, али у овом тренутку Дејтонски споразум нема алтернативу. Овакав став изнио је јуче предсједник Републике Српске Милан Јелић послије разговора са новим високим представником у БиХ Мирославом Лајчаком. Јелић је истакао да Дејтонски споразум мора бити важна претпоставка у будућим уставним промјенама, које, како је нагласио, треба да се одвијају у разумном временском периоду, да се не би усвојиле исхитрене одлуке које би могле бити и контрапродуктивне. Предсједник Републике је напоменуо да реформа устава није политички услов за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, али да је то реформа полиције, која је исполитизована. - Техничка питања у овом процесу попримила су политичку конотацију, јер је један дио политичара из Сарајева желио да поентира у политичком смислу. Међутим, очекујем да политичари из Српске дају пун допринос рјешавању овог питања и самим тим поведу БиХ ка евроатлантским интеграцијама - подвукао је Јелић. Он је нагласио да је на састанку разговарано и о Сребреници и закључено да се тензије морају спустити и да се са пијететом мора говорити о свим жртвама у БиХ. A да су реформа полиције и устава посебни изазови који стоје пред БиХ и које је потребно што прије ријешити, потврдио је и Мирослав Лајчак. Он је, обраћајући се новинарима, оцијенио да је реформа устава неопходна да би БиХ постала функционалнија и јефтинија држава. - Треба промијенити и тренутну атмосферу у земљи, јер у посљедњих годину дана конфронтација је довела до изолације и то није нешто што је овој земљи потребно и што заслужује - прецизирао је Лајчак и оцијенио да је у предстојеће разговоре политичких лидера на нивоу БиХ потребно унијети више разума, а мање политикантства. Политичарима БиХ, Лајчак је поручио да "компромис није знак слабости и издаје, већ да је он, управо то да свако мало дâ, да би на крају сви много добили". Са новим високим представником јуче је разговарао и предсједник Владе Српске, Милорад Додик, који је констатовао да "Српска има капацитет и прихвата да свој развој лоцира у оквирима БиХ, али да је за тај успјешан пут потребно и прихватање Српске, а не стално њено негирање". - Не споримо БиХ и желимо да разговарамо, али ако неко долази са позиције "БиХ без Српске", онда са њим нема дијалога и договора и могућности било каквог компромиса. Aко се будемо бавили стереотипима из прошлости никуда нећемо отићи - упозорио је премијер Српске. Према Додиковим ријечима, садашњи устав БиХ је наметнут и као дио Дејтонског споразума, нема демократски капацитет. - Свјесни смо да морамо да радимо на новом уставу и да дођемо до рјешења која ће имати демократски карактер и обезбиједити да сви буду иза тог рјешења - изјавио је Додик. Поновио је спремност да прихвати тзв. "априлски пакет" уставних промјена, али и истакао да исти не може бити полазна основа за даље разговоре. Говорећи о реформи полиције, Додик је указао да "треба размотрити могућност деблокаде преговора". Премијер Српске је увјерен да ће Лајчак уважавати капацитет домаћих институција и да ће са становишта евентуалног наметања рјешења обезбиједити дијалог, јер то може допринијети укупној стабилизацији прилика у БиХ. - Мислимо да ОХР треба да, у догледно вријеме, препусти своја овлашћења и активности, поготово оне везане за европске интеграције локалним структурама власти - закључио је Додик. Са високим представником сусрело се и руководство републичког парламента. Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић констатовао је да се у БиХ различито гледа на високог представника "Бања Лука као на човјека добре воље, а Сарајево као на неког ко ће да намеће рјешења". - Било би добро да домаћи фактори покажу да могу да носе процес реформи на својим леђима и да у том случају могу имати само помоћ међународне заједнице - оцијенио је Радојичић. Први човјек републичког парламента је изразио жељу да се у вези са наметнутим законом о Меморијалном центру "Сребреница-Поточари" превазиђу питања која су проблематична и да се уваже упозорења Народне скупштине Српске. Према његовом мишљењу реформе полиције, устава, јавног РТВ система и јавне управе, треба остваривати постепено и у оквирима реалних могућности. На крају посјете Бањој Луци, Лајчак је своју мисију у БиХ назвао мисијом добре воље, али и упозорио да неће оклијевати да намеће рјешења, "ако то буде потребно и ако буде добро за БиХ". Посјету Бањој Луци оцијенио је корисном и изразио наду да ће највиши званичници Српске остати отворени за разговоре до краја његовог мандата. М. РAДЕТИЋ НAМЕТНУТИ ЗAКОН Милорад Додик најавио је јуче да ће разговарати са представницима парламентарних странака БиХ о измјенама, које су техничке природе, а односе се на наметнути закон о Меморијалном центру "Сребреница - Поточари". - Сви заинтересовани за овај закон треба да разговарају и изнесу примједбе којима би се касније мијењао, а потом и потврдио наметнути закон - рекао је Додик. Напоменуо је да се Српској треба вратити фабрику акумулатора, коју је до сада користила Фондација у Поточарима, а да Влада Српске треба, заузврат, направи адекватан објекат који би послужио Меморијалном центру. ОДГОВОР РУСИМA Коментаришући писмо руског Министарства спољних послова, у коме се од ОХР-а тражи повлачење одлуке бившег високог представника за Меморијални центар "Сребреница-Поточари", Лајчак је истакао да не игнорише став Москве, као једног од кључних чланова Савјета за примјену. - Међутим, правна оцјена Министарства спољних послова Русије и ОХР-а се мимоилазе и мој задатак је да то ријешим - рекао је Лајчак. ИЗБЈЕГЛИЦЕ Потпредсједник Републике Српске Aдил Османовић, који се, такође, јуче сусрео са Мирославом Лајчаком, истакао је да актуализовао проблеме избјегличке популације у БиХ. - Данас имамо институције које се финансирају из буџета Српске, али немамо спроведени закон у којем стоји да администрација треба да буде попуњена у складу са пописом становништва из 1991. године - изјавио је Османовић. Закључио је да у примјена овог закона треба кренути од Владе Српске, али да би исто требало урадити и на подручју Федерације БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.