Нови проблеми у спровођењу Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина: Националност закочила надзор

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Предложени састав чланова Надзорног тијела за праћење спровођења Ревидиране стратегије за рад на предметима није добио зелено свјетло на сједници Савјета министара БиХ јер се на путу именовања попријечила националност замјеника.

Приједлог одлуке о формирању тог надзорног органа био је једна од тачака дневног реда сједнице Савјета министара, која је одржана у сриједу, али није прошао.

У Савјету су за “Глас Српске” истакли да приједлог те одлуке, који је стигао из Министарства правде БиХ, није разматран, с обзиром на то да предлагач треба да доради предметни материјал и достави Савјету министара нови текст.

Сличан одговор “Гласу” је достављен и из ресора правде на нивоу БиХ.

- Приједлог одлуке о формирању Надзорног тијела за праћење спровођења Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина је разматран на посљедњој сједници Савјета министара, али је одгођен јер замјенски чланови који долазе из различитих институција нису били национално избалансирани, те је упућен захтјев да се доставе имена нових чланова, што ће, надамо се, бити ријешено на идућој сједници Савјета - истакли су у том министарству.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић, који је међу предложеним члановима из Републике Српске, каже да му нису најјаснији разлози због којих је приједлог те одлуке враћен на дораду.

- Ни у претходном сазиву Надзорног тијела се није водило рачуна о томе, а није било ни потребе. Ни у једном акту није наведено да мора на било који начин да се испоштује национални баланс. Ако је то сада проблем, требало је то експлицитно навести. Овако се ствари отежу у недоглед, а већ смо изгубили двије године док смо дочекали усвајање Ревидиране стратегије и сад губимо драгоцјено вријеме да се формира Надзорно тијело - истакао је Којић за “Глас Српске”.

БиХ је 2008. усвојила Стратегију за рад на предметима ратних злочина која је предвиђала да се на нивоу БиХ процесуирају најсложенији предмети ратних злочина у року од седам година, а сви остали да буду пребачени на ентитетски ниво и завршени до 2023. године. Крајем 2015. истекао је рок од седам година, а нису били завршени сви најсложенији предмети, због чега се кренуло у преговоре, који су коначно, уз посредство ЕУ, окончани усвајањем ревидираног документа у септембру прошле године, након двогодишње блокаде Бошњака у Савјету министара БиХ.

Нови рок за рјешавање најтежих, али и већине предмета ратних злочина је 2023. година. Надзорно тијело је задужено да прати и усмјерава рад институција задужених за спровођење мјера, а првобитни рок за његово конституисање био је недуго након усвајања Ревидиране стратегије.

Предвиђено је да ово тијело одржава састанке једном мјесечно, те би по усвајању одлуке требало да почне са радом. Предвиђено је да у Надзорном тијелу буде шест представника са свих нивоа власти у БиХ, укључујући Брчко дистрикт, исто толико замјенских чланова, те два члана без права гласа, односно представници Тужилаштва и Суда БиХ. У име Српске, уз Којића, предложен је и Виктор Нуждић, такође из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих.

Предмети

Према Ревидираној стратегији, најсложенији предмети биће процесуирани пред Судом БиХ. Остали предмети, њих око 200, биће процесуирани пред ентитетским правосуђем или правосуђем Брчко дистрикта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.