Фото: Новац протраћен, хиљаде запослених без резултата
СAРAЈЕВО - Институције БиХ које, према извјештају Савјета министара БиХ у првих девет мјесеци ове године нису испуниле планиране задатке, биле су неуспјешне иако запошљавају хиљаде радника и троше милионе марака.
Укупно 31 институција, која за свој рад одговара Савјету министара, од планираног 431 програмског задатка успјела је да реализује 273 или 63 одсто. У њима је запослено више од 15.200 људи.
Министарство одбране БиХ, у коме буџетски новац троши око 10.000 људи, требало је да испуни 14 програмских задатака, али је реализовало само половину, а на располагању ове године има чак 341 милион марака.
Управа за индиректно опорезивање са скоро 2.500 запослених у првих девет мјесеци испунила је само једну обавезу од планиране четири. На располагању у овој години УИО има више око 95,7 милиона марака.
Министарство транспорта и комуникација БиХ требало би до краја године да потроши више од седам милиона КМ. У њему је запослено око 120 људи, а од 11 програмских задатака особље је реализовало само четири.
Фонд за повратак, који није реализовао ниједну обавезу коју је планирао у првих девет мјесеци, до краја године планира да потроши 610.000 марака, а у њему има 15 запослених.
Овогодишњи буџет Министарства спољне трговине и економских односа премашује 7,3 милиона марака, а Aгенције за безбједност хране 3,1 милион марака. Министарство спољне трговине и економских запошљава око 170 радника, а није успјело да од 77 програмских задатака испуни 32 обавезе. Aгенција за безбједност хране са 41 запосленим није реализовала ниједан задатак од планираних девет.
Aрхив БиХ на располагању има 750.000 марака и 20 људи, а од два програмска задатка није урадио ниједан.
Комисија за концесије са 38 запослених није урадила ниједан од три програмска задатка за првих девет мјесеци, али ће до краја године пореске обвезнике коштати 1,2 милиона марака.
Aгенција за лијекове и медицинска средства која није испунила пет од планираних осам задатака на располагању има 8,3 милиона марака и чак 100 људи. Aгенција за идентификациона документа располаже са више од 16 милиона марака и око 150 људи, а од три задатка реализовала је само два.
Министарству финансија и трезора БиХ од 63 програмска задатка остало је да реализује 20, иако у њему ради 170 радника. Министарство цивилних послова, које је за првих девет мјесеци ове године требало да реализује 40, а испунило 26 програмских задатака, запошљава око 150 људи.
Министарство за људска права и избјеглице има 112 запослених, а за девет мјесеци није реализовало девет задатака, док је Министарство правде које броји више од 230 запослених од 17 програмских задатака реализовало 11. Министарство безбједности у посљедња три мјесеца ове године ушло је са неиспуњених 20 задатака иако у њему има више од 210 људи.
Канцеларија координатора за реформу јавне управе у којој је запослено 38 особа требало је да уради пет програмских задатака за девет мјесеци, али су реализовали само један.
Замјеник предсједавајућег Комисије за финансије и буџет Представничког дома Парламента БиХ Лазар Продановић изјавио је да га не чуде овакви резултати, јер у БиХ постоје различите агенције за које се не зна ни шта раде ни која је сврха њиховог постојања.
- Има и оних које су формиране тек толико да би се задовољила форма, а резултата нема нигдје. Недопустиво је да неке од њих себи дају задатак да испуне једну обавезу, а нису у стању за девет мјесеци ни то да ураде - рекао је Продановић.
Додао је да би оне институције које не испуне обавезе које су саме преузеле морале да буду кажњене.
- Док имамо на стотине хиљада социјално угрожених становника, по институцијама БиХ срећемо на стотине некаквих шетача за које се не зна ни шта раде, а примају енормне плате. Нагомилана администрација која не ради ништа мора се кресати, јер и многе финансијски стабилније земље од БиХ не би могле поднијети толики нерад - истакао је Продановић.
Члан Комисије за финансије и буџет у Дому народа Парламента БиХ Божо Рајић сматра да се мора повести више рачуна о ефикасности институција у БиХ у цјелини.
- Не може се буџетски новац трошити без икаквих резултата рада - констатовао је Рајић.
Министарство безбједности БиХ појаснило је да је у припреми Приједлог закона о размјени тајних података и Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о спречавању и сузбијању злоупотребе опојних дрога, измјене Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ. Ти су акти требали да буду готови још у јуну.
Вршилац дужности директора Управе за индиректно опорезивање БиХ Кемал Чаушевић рекао је да Закон о измјенама и допунама Закона о уплатама на јединствени рачун није урађен због тога што о њему треба дати мишљење Управни одбор Управе, као и на Закон о измјенама и допунама Закона о акцизама у БиХ.
Aрхив БиХ, који је био дужан да у јуну Савјету министара достави Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о архивској грађи и Aрхиву БиХ није то учинио због, како кажу, "непостојања правне службе и недостатка правилника".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.