Нова шанса за правду или прикривање нерада на предметима ратних злочина

Сарајево - Представници Републике Српске у радној групи, која ће радити на измјенама и допунама Државне стратегије за рад на предметима ратних злочина, инсистираће на одговорности правосудних институција за нерјешавање најсложенијих предмета, али и на томе да договорени рокови за њихово рјешавање буду испоштовани.

С обзиром на то да су рокови за рјешавање предмета предвиђени важећом стратегијом одавно пробијени, још крајем прошле године Министарство правде БиХ сачинило је информацију о потреби измјена и допуна стратегије коју је Савјет министара размотрио и усвојио. Министарство правде задужено је да у року од 15 дана припреми и достави приједлог одлуке о формирању радне групе која је до краја марта ове године требало да припреми приједлог измјена и допуна стратегије.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић каже да је радна група, чији је и он члан, тек недавно формирана и да ове седмице имају први састанак.

- Захтјев Тужилаштва БиХ, које је, према и даље актуелној стратегији, требало да најсложеније предмете заврши до краја 2015. године, јесте да тај рок буде продужен до краја 2018. Ако би то и било урађено, не смијемо допустити да се и на крају 2018. године само констатује да стратегија није спроведена - рекао је Којић.

Нагласио је да је недопустиво да се Тужилаштво БиХ и даље бави мање сложеним предметима, а да они најсложенији у којима је углавном ријеч о злочинима над Србима, таворе по ладицама.

- За састанак Радне групе тражили смо од Тужилаштва БиХ и од окружних, односно кантоналних тужилаштава, да направе процјену колико предмета могу узети у рад и колико им треба времена да их ефикасно ураде, а не да праве нереалне процјене. В.д. главног тужиоца БиХ Гордана Тадић рекла је да у Тужилаштву БиХ има око 300 најсложенијих предмета ратног злочина. Колико ја знам, тамо је 350 најсложенијих предмета и треба видјети да ли неки од њих могу бити пребачени на нижа тужилаштва - рекао је Којић.

Додао је да ће током рада у Радној групи инсистирати и на одговорности правосудних институција.

- Не може се више толерисати да правосудне институције нарочито оне на нивоу БиХ само траже продужетак рокова за спровођење стратегије, а да нико не одговара што на најсложенијим предметима није ништа урађено - закључио је Којић.

И предсједник Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) Милан Тегелтија, који је и предсједник Надзорног одбора за праћење спровођења стратегије, констатовао је да се велики предмети ратних злочина налазе предуго у Тужилаштву БиХ и да је то недопустиво.

- Мислим да је првобитно стратегија била преамбициозна и да рокови објективно нису могли бити испоштовани. С друге стране, проблем је недовољна дистрибуција предмета на ентитетске судове. Дошли смо у ситуацију да су готово сви предмети ратних злочина и они мање сложени и они најсложенији били у Суду и Тужилаштву БиХ - казао је Тегелтија.

Стратегија

Стратегија за рад на предметима ратних злочина усвојена је 2008. године. Њен основни стратешки циљ је процесуирање најсложенијих предмета ратних злочина у року од седам година те процесуирање мање сложених предмета ратних злочина у року од 15 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.