Nova šansa za pravdu ili prikrivanje nerada na predmetima ratnih zločina

Sarajevo - Predstavnici Republike Srpske u radnoj grupi, koja će raditi na izmjenama i dopunama Državne strategije za rad na predmetima ratnih zločina, insistiraće na odgovornosti pravosudnih institucija za nerješavanje najsloženijih predmeta, ali i na tome da dogovoreni rokovi za njihovo rješavanje budu ispoštovani.

S obzirom na to da su rokovi za rješavanje predmeta predviđeni važećom strategijom odavno probijeni, još krajem prošle godine Ministarstvo pravde BiH sačinilo je informaciju o potrebi izmjena i dopuna strategije koju je Savjet ministara razmotrio i usvojio. Ministarstvo pravde zaduženo je da u roku od 15 dana pripremi i dostavi prijedlog odluke o formiranju radne grupe koja je do kraja marta ove godine trebalo da pripremi prijedlog izmjena i dopuna strategije.

Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Milorad Kojić kaže da je radna grupa, čiji je i on član, tek nedavno formirana i da ove sedmice imaju prvi sastanak.

- Zahtjev Tužilaštva BiH, koje je, prema i dalje aktuelnoj strategiji, trebalo da najsloženije predmete završi do kraja 2015. godine, jeste da taj rok bude produžen do kraja 2018. Ako bi to i bilo urađeno, ne smijemo dopustiti da se i na kraju 2018. godine samo konstatuje da strategija nije sprovedena - rekao je Kojić.

Naglasio je da je nedopustivo da se Tužilaštvo BiH i dalje bavi manje složenim predmetima, a da oni najsloženiji u kojima je uglavnom riječ o zločinima nad Srbima, tavore po ladicama.

- Za sastanak Radne grupe tražili smo od Tužilaštva BiH i od okružnih, odnosno kantonalnih tužilaštava, da naprave procjenu koliko predmeta mogu uzeti u rad i koliko im treba vremena da ih efikasno urade, a ne da prave nerealne procjene. V.d. glavnog tužioca BiH Gordana Tadić rekla je da u Tužilaštvu BiH ima oko 300 najsloženijih predmeta ratnog zločina. Koliko ja znam, tamo je 350 najsloženijih predmeta i treba vidjeti da li neki od njih mogu biti prebačeni na niža tužilaštva - rekao je Kojić.

Dodao je da će tokom rada u Radnoj grupi insistirati i na odgovornosti pravosudnih institucija.

- Ne može se više tolerisati da pravosudne institucije naročito one na nivou BiH samo traže produžetak rokova za sprovođenje strategije, a da niko ne odgovara što na najsloženijim predmetima nije ništa urađeno - zaključio je Kojić.

I predsjednik Visokog sudskog i tužilačkog savjeta (VSTS) Milan Tegeltija, koji je i predsjednik Nadzornog odbora za praćenje sprovođenja strategije, konstatovao je da se veliki predmeti ratnih zločina nalaze predugo u Tužilaštvu BiH i da je to nedopustivo.

- Mislim da je prvobitno strategija bila preambiciozna i da rokovi objektivno nisu mogli biti ispoštovani. S druge strane, problem je nedovoljna distribucija predmeta na entitetske sudove. Došli smo u situaciju da su gotovo svi predmeti ratnih zločina i oni manje složeni i oni najsloženiji bili u Sudu i Tužilaštvu BiH - kazao je Tegeltija.

Strategija

Strategija za rad na predmetima ratnih zločina usvojena je 2008. godine. Njen osnovni strateški cilj je procesuiranje najsloženijih predmeta ratnih zločina u roku od sedam godina te procesuiranje manje složenih predmeta ratnih zločina u roku od 15 godina.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.