Нова главобоља за домаће службе

Ведрана Кулага Симић 11.06.2026 20:16

Фото: архива | Мигранти у БиХ

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Пакт о миграцијама и азилу Европске уније (ЕУ) данас званично ступа на снагу, а то би БиХ, као једној на листи "трећих земаља" могло да доносе проблеме, посебно у случају јачег мигрантског таласа.

Пакт, којим је ЕУ први пут успоставила свеобухватан оквир за та питања, са снажном заштитом спољних граница, заправо представља скуп обавезујућих законодавних аката.

Они су усвојени још 2024. и мијењају начин на који ЕУ управља границама, обрађује захтјеве за азил и уређује систем одговорности међу чланицама.

Упућени наводе да ће државе ЕУ, између осталог, моћи да ускрате људима право на подношење захтјева за азил у одређеним ситуацијама, односно на сцени је и пребацивање одговорности за тражиоце азила на земље изван ЕУ.

Нови Пакт, према медијским наводима, уводи обавезне провјере идентитета, безбједности и здравља на спољним границама у року од седам дана или три уколико је мигрант већ у ЕУ.

Нова ера заштите граница

Реформа базе података ће омогућити прикупљање биометријских података и издавање безбједносних упозорења за лица повезана са тероризмом, а да ЕУ улази у нову еру заштите граница враћањем незаконитих миграната, уз увођење строжих правила и јаче финансирање, најавили су и европски званичници из Загреба.

Јачање сарадње у области миграција, примјена новог Пакта о миграцијама и азилу ЕУ и унапређење заједничких активности у борби против нерегуларних миграција биле су, наиме, теме о којима је почетком овог мјесеца разговарао директор Службе за послове са странцима БиХ Жарко Лакета са надлежнима у Хрватској.

И тада је упозорено да ће државе чланице ЕУ, укључујући Хрватску са којом БиХ има границу дугу неколико стотина километара, досљедно и ригорозно примјењивати нове процедуре према страним држављанима који покушају незаконит улазак на територију Уније.

Лакета за "Глас" каже да примјена Пакта значи, не само за БиХ него и за све оне који нису дио ЕУ, јаче мјере заштите, контроле и надзора границе.

- Они ће бити ригорозни, а БиХ је потписница споразума о реадмисији и дужни смо да га примјењујемо. Илегални мигранти ће у кратком року бити враћани у БиХ - истакао је Лакета.

Мање миграната

Број миграната у БиХ је, наиме, знатно мањи у односу на раније године. Сада их је око 700, 800 у два прихватна центра, односно у Сарајеву и једном који се налази у Унско-санском кантону.

Лакета је поновио да илегалним избјеглицама није циљ БиХ, већ да им је она својеврсна одскочна даска на путу ка земљама Уније од самог почетка. Он је појаснио и дио нових европских правила која се тичу азила.

- Сви регистровани у Грчкој, Румунији, Бугарској ће бити регистровани и у Хрватској и неће моћи да и ту затраже азил, те ће аутоматски бити враћени у државу из које су ушли на европско тло. То ће највише погодити нас у БиХ - навео је Лакета и подвукао да је кључ и за БиХ контрола, односно заштита границе како би се смањио број улазака на њену територију.

Упозорио је да је Гранична полиција БиХ у дефициту са кадром те да највећи број миграната улази и даље из правца Србије, док је примјетно повећање и из Црне Горе.

- На нашој граници су и припадници Фронтекса, али мигранти и даље долазе у БиХ, мада далеко мање него прије неколико година. Све у свему, јасно је да овај пакт означава нови почетак у којем ће ЕУ појачати контролу и надзор границе, а ми морамо бити свјесни да је повратак у земље поријекла веома тежак - закључио је Лакета.