НЛО алиби за прављење зида на истоку

Чудне ствари дешавају се у Европи. Мистериозни дронови готово свакодневно појављују се изнад појединих европских држава изазивајући велику панику. Пољска, Естонија, Литванија и Румунија, чланице Европске уније, али и НАТО-а, недавно су пријавиле упаде у њихове ваздушне просторе у којима су наводно учествовали руски авиони и дронови.

Онда је дошло до инцидента који је чак и НАТО авионе подигао са писта, те се чак говорило и о активацији фамозног члана 5. НАТО савеза. У ноћи између 9. и 10. септембра ове године двадесетак непознатих беспилотних летјелица нарушило је ваздушни простор Пољске. Један дио њих је оборен, док су други сами пали. За све је оптужена Русија, чији су приједлози да се спроведе заједничка истрага - категорички одбијени.

Онда је дошло до наводног прелета руских авиона "МиГ-31" у неутралним водама Балтичког мора 19.  септембра. Естонија је тада опет оптужила Москву за кршење њеног ваздушног простора. Из Кремља је поручено да руски авиони нису прекршили никакве границе и да Кремљ има доказе за то.

Све је додатно погоршано након инцидента са непознатим дроновима у близини аеродрома у Копенхагену у ноћи између 22. и 23. септембра, а који су наводно кружили неколико сати. Иако није било никаквих доказа, од стране мејнстрим медија и појединих европских званичника за све је опет оптужена Русија, чак и прије самог вјештачења и стручне експертизе.

Поновила се хистерија која је први пут створена још у марту 2022. године, када  је једна наоружана беспилотна летјелица из Мађарске ушла у хрватски ваздушни простор и срушила се у центру Загреба. Ни до данас није разјашњено и утврђено како је овај дрон дошао до Хрватске.

УПИТНИЦИ ИЗНАД ГЛАВЕ

Након свих ових случајева и оптужби упућених на руску адресу - нико се није хтио запитати - зашто би Москва уопште слала своје дронове у Европу?! Умјесто тога, западни мејнстрим медији наставили су са ширењем страха, који се још једном показао као моћна алатка за манипулисање. Они су чак пласирали тезу, односно тврдњу да Русија на овај начин тестира спремност НАТО-а, односно способности овог војног савеза припремајући се за напад на неку од европских држава.

Ове оптужбе на рачун Москве иду све отвореније иако поједини стручњаци указују да за овакве и сличне тврдње нема апсолутно никаквих аргумената и доказа, јер врста дронова пронађених, примјера ради, у Пољској није могла да стигне до те земље због својих техничких карактеристика.

Поједини пољски медији, који се не налазе под контролом власти, објавили су, позивајући се на своје изворе, да су ови упади дронова били лажирани, те да све представља дио велике завјере. Они су чак објавили да се, у ствари, радило о  украјинским дроновима. Некако испод радара прошла је вијест да су пољске власти ухапсиле неколико лица, међу којима и једног Украјинца, која су управљала дроновима изнад предсједничке палате у Варшави. Данске власти су описале прелете дронова као дјело професионалца, али су се, за разлику од бриселских и НАТО званичника, уздржале од директног оптуживања Москве.

ОД ФИНСКЕ ДО РУМУНИЈЕ

Оно што је интересантно, а рекло би се индикативно, јесте да је све ово у вези са појавом "НЛО дронова" широм Европе било увод у отварање приче о неопходности активирања  пројекта прављења зида на источним границама Европе. Мистериозни упади неидентификованих летећих објеката само су додатно дали алиби за тако нешто, односно кеца у рукаву свима онима који се залажу за даљу милитаризацију Европе.

Према до сада доступним подацима, "зид од дронова" представљаће дио већег пројекта названог "Источна стража" који поред поменутог система против дронова укључује надзор свемира и побољшану безбједност у Црном и Балтичком мору. Пројекат се састоји од три зида - копненог, морског и ваздушног.

Упркос свом имену, поменути зид неће бити физичка баријера. Према ријечима стручњака, то би требало да буде систем за детекцију и пресретање који користи радар, електронске ометаче, сензоре и аутономне дронове пресретаче распоређене дуж источног крила Европе - од Финске до Румуније. Систем се, наводно, у великој мјери ослања на борбено тестирану технологију која је већ добрим дијелом примијењена у Украјини.

У његовој сржи је такозвана "Еиршилд" - платформа за борбу против дронова потпомогнута вјештачком интелигенцијом коју су развилe естонска компанија "DefSekIntel" и летонска "Ориџин Роботикс". Систем  може да детектује пријетње на удаљености до осам километара користећи многобројне сензоре, а затим да омета сигнале дронова или распоређује аутономне дронове пресретаче "блејз" опремљене бојевим главама.

ДИЛЕМЕ И ТРИЛЕМЕ

Међутим, остало је још много отворених питања. Као прво: која је тачна граница "Источне страже"? Да ли ће пројекат једногласно подржати све државе чланице Европске уније, али и колико ће све то коштати? Не постоји ни јасан одговор на питање ефикасности цијелог овог подухвата.

Према мишљењу стручњака за безбједност, да би се ефикасно одбили напади дронова, они би морали бити оборени док се приближавају границама земље или, још боље, да буду нападнути док су још у лету и директно погођени на мјесту лансирања.

У овом случају то би значило обарање дронова изнад украјинске територије, што би било повољно за Кијев, али од чега су се земље НАТО-а до сада уздржавале плашећи се директног војног сукоба са Русијом. Ако би таква одлука била донесена на највишим нивоима, захтијевала би сагласност и свих чланица војног блока, што је мало вјероватно да ће бити постигнуто, јер ће се Мађарска и Словачка највјероватније успротивити.

Ако мађарске власти одлуче да не буду дио овог пројекта, то би створило и празнину од 96.000 квадратних километара у поменутом зиду. Према оцјенама појединих аналитичара, због тога би "Источна стража" могла доживјети исту судбину као и Мажино линија.

Аналитичари указују и да прича о успостављању овог својеврсног зида  иде у корист владајућем режиму у Украјини који покушава да увуче НАТО у директан сукоб са Русијом. Један такав црни сценарио је случајно активирање овог система изнад руске територије, што би цијелу ситуацију могло довести на ивицу новог свјетског рата.

КЕШ КОЛИЦА, ЛАГАНИЦА

Када је у питању финансирање, један од могућих приступа је коришћење средстава из програма "Безбједносна акција за Европу", који обезбјеђује 150 милијарди евра кредита за одбрамбене потребе земаља Европске уније.

Што се тиче вриједности, стручњаци наводе да, као прво, треба узети у обзир да копнена линија од Финске до Црног мора износи око 3.800 километара. Када би се на сваких 20 километара поставио систем за детекцију дронова и других летећих објеката, Европљане би то могло да кошта од 550 милиона до милијарду евра. Мобилним тимовима за реаговање биће потребно додатних од 50 до 150 милиона евра. Јачање критичних објеката, укључујући луке, аеродроме и енергетска постројења, значи додатних од 500 до милијарду евра. Обалска и морска одбрана су посебан трошак - додатних пар милијарди евра. Најскупља компонента су дронови пресретачи и друго оружје. Цијена: око три милијарде евра.

Најзахтјевнијим дијелом пројекта сматра се интеграција таквих система који покривају пет или више земаља како би могли јединствено да процијене околно окружење и пријетње. Када се подвуче црта, читав овај пројекат могао би да кошта минимално седам милијарди евра.

НАМЕТАЊЕ НОВЕ КРИЗЕ

Шта се, у ствари, крије иза свега јер још нико, ни након толико времена, није понудио јасне и недвосмислене доказе да Русија истоји иза ове инвазије дронова у Европи?

Поједини аналитичари су увјерени да се ради о покушају да се Европи наметне "Бизмарков тренутак", попут њемачког федералног уједињења кроз рат, и "Хамилтонов"  - америчке федерализације кроз дуг. Другим ријечима, прво се изазове безбједносна криза, а затим се консолидује у паневропски, неодржив дуг како би се наметнула политичка интеграција коју народ никада није желио, ни захтијевао.

Према ријечима ових аналитичара, у овој логици "зид дронова" дјелује мање као одговор на пријетње, а више као алат за прерасподјелу буџета и утицаја. Док корпоративни индекси, политички ризици и дужнички терет европских земаља расту, безбједносна архитектура Европске уније постаје све више везана за образац одређених обавеза одбране од спољног непријатеља. Како даље наводе, ескалација постаје ресурс који користи малом кругу корисника - од одбрамбених компанија до бриселских агенција - док праву цијену плаћају државе чланице и њихови грађани.

Поједини европски парламентарци сматрају да све ово представља само изговор за крађу. Наводе и да европске и бриселске елите на овај начин желе скренути пажњу са све горег животног стандарда, при томе се још једном стављајући у службу захукталог војно-индустријског комплекса.

ИМА НЕКА ТАЈНА ВЕЗА

Највећу корист од овог пројекта, финансијски гледано, требало би да имају Велика  Британија, Француска, Њемачка, Италија, Шпанија и Шведска, јер имају развијену одбрамбену индустрију која је већ добро профитирала од рата у Украјини.

Шведски произвођач војне опреме "Saab" већ је саопштио да би радо разговарао о томе како евентуално могу допринијети предложеном зиду од дронова. Сличне поруке у међувремену одаслане су и из "БАЕ системса" и "Рајнметала", британске и њемачке компаније.

Да је производња оружја постала најуноснији бизнис у данашњим временима, говоре и намјере канцелара Фридриха Мерца да укине досадашња стриктна правила о дугу, што би онда омогућило неограничено задуживање за одбрану.

И њемачки "Фолксваген" разматра могућност да пређе на производњу оружја и војне опреме. Извршни директор Оливер Блуме недавно је саопштио да се разматра и ова могућност. "Фолксваген" је, иначе, раније производио војна возила за Вермахт, оружане снаге нацистичке Њемачке, током Другог свјетског рата, а био је укључен и у производњу компоненти за бомбу В-1, врсту ране крстареће ракете.

ЛОБИСТИ ОКУПИРАЛИ БРИСЕЛ

Да се све врти око новца, па и сам пројекат "градње" зида од дронова, можда најбоље илуструје и то што су након отварања ове приче европски индекси одбрамбених акција опет вртоглаво порасли. "Saab", њемачки "Хенсолт" и "Рајнметал", италијански "Леонардо" и друге компаније забиљежиле су највећи раст вриједности акција. Аналитичари приписују овај тренд очекивањима нових одбрамбених уговора и убрзаном расту поруџбина.

И на крају никако не треба да заборавимо поменути још једну веома важну чињеницу. У протеклих неколико година лобисти произвођача оружја једноставно су окупирали Брисел.

На ово је недавно указао и лист "Политико" откривајући да су фирме "Ербас", "Леонардо", "Талес", "Рајнметал", "Навал", "Saab", "Сафран", КНДС, "Дасо" и "Финкантијери" унајмиле на десетине скупих и утицајних консултаната и повећале своју потрошњу за лобирање. И неке америчке фирме послале су своје изасланике на исту адресу. "Локид Мартин" недавно се уписао у регистар лобиста и већ има два агента у Европском парламенту, док "Рејтион" заступа шест консултаната.

Гвоздена купола

Амерички предсједник Доналд Трамп представио jе средином ове године идеју о футуристичком одбрамбеном систему "Златна купола", поручивши да би он могао да буде потпуно оперативан до краја његовог мандата. Овај систем обухвата мрежу система на копну, мору и у свемиру - кључно укључивши пресретаче и сензоре у свемиру, чији је циљ да одбију надолазеће пројектиле. Трампов план је дјелимично инспирисан израелском "Гвозденом куполом". Поједини стручњаци сматрају да сада и Европа покушава нешто слично урадити, али јој је за то потребан добар алиби.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.